Учитељ

50 АВЕРИ ЈЕЗИКА

довршена чувена «Јаппа» Коменскога — и то не само као «Двери језика» већ и као двери његове славе и његових познијих успеха. Она изађе под насловом :

«Јапџа Ипдиагит гезегаја» — «Отворене двери језика» или расадник свију језика и науна, т. ј. кратки метод, по ком се може научити латински и (сваки други) језик заједно са, основима свију знања и вештина, — сложено у сто наслова и хиљаду реченица. Први пут наштампано године 1631»,"

Спољашњи успех ове књиге био је тако ванредан, да се од тога сам Коменски уплашио. Она је била у кратком времену преведена на 12 јевропских и на више азиских језика. Пријатељ _ Коменскога, Самуило Хартлиб превео је на енглески, и посветио је принцу Уелском ; Ј. Мохингер превео је на немачки, Вегирски на пољски, Анкорарус на Француски, Бобровски на. турски језик. Ческо издање овога дела приредио је Коменски 94. Марта 1633. Петар Голиус (из Алепа у Сирији) објави је на арапском језику; у мухамеданском свету беше та књига особито омиљена, и она тамо угледа света на турском, персиском и монголском језику. Изузимајући Св. Писмо, није било ни једне књигв, која, је била. тако распрострањена. међу народима на целој земљи, нао што је то била «Јапима Ипдиатит»>., А

Овај големи успех свакако се мора приписати основној Мисли, по којој је дело израђено. Ова нова мисао, колико је год нова, толико је и смела; — њом се хоће: да се у кратком обиму прикаже цео свет и латински језик». Појава оваког дела у виду енциклопедиског излагања целокупног људског знања. као што је овде први пут покушано, — одважно подузеће којим се писац машио у средину живота, — дивно спајање изучавања, речи са изучавањем природе и друштва: све је то, да како, морало много импоновати човечанству, које се било углибило у бесмислено бубање сувопарних речи.

У Коменсковој «Јапца» налазимо начело «очигледне наставе", те савремене вештине у настави, потпуно изведено као на каквом Великом типичном примеру.) Још само недостају они дрворези што их доцније видимо у његовом «Огтћа ећив.» Оних 100

О Предговор је датиран 4. марта 1631. У Ор. 414. ошп. ово је дело увршћено као пета глава [. дела, под насловом : «Јапџа Јанпае Ппепав ргитшп една,» 4 2) Ми, на име, поред правога, директног чулног посматрања, — где чулни предмет, или слика као његов заменик, непосредно утиче на чула, — разликујемо још и индиректно чулно посматрање, које ради са већ стеченим утисцима

чулног посматрања (представама) где се њиним ређањем и слагањем образују предмети вишег посматрања душевног.