Учитељ

сл >

ДВЕРИ ЈЕЗИКА 5

наслова «Јану-е» сачињавају толико исто разреда, око којих се групишу поједини кругови посматрања. Ту се претреса створење света, елементи, небески свод, камење, биље и животиње, људско занимање и занати; ту се говори о разним одношајима, живота (браку, сродству, рођењу... ; за тим о друштвеним заједницама, насељима, о цркви, општини, о разним вероисповестима, о властима, владару и држави, о рату имиру. — Даље долази: школа и настава, знања, врлине, забавне игре, смрт и погреб, божје провиђење и божји анђели. Значај језика овде одсудно уступа првенство значају стварном.

Ну да се почетник овом «јануом» не би изгубио у целој «шуми» ствари и речи, указала се писцу потреба, да као увод у «Двери» изради још и «Предворје», «Мезн шиши». У овоме делу писац је имао више у виду сам језик, док у «Дверима» превлађује обзир према ствари, премда и овде ствар иде упоредо с речју.) Ово је дело изишло године 1633. под насловом:

«Јапџае Ипдиагит гезегаћа Мезфишт» — «Предворје ка отвореним дверима језика кроз које се мали почетнић уводи у латински језик».“)

Облик «Јану-е» задржат је и код овога дела. Преко 1000 најобичнијих латинских израза сведено је у 127 сасвим кратких реченица, од којих је свака у 1. делу књиге састављена из једпе именице са придевом, у П делу из једне именице са глаголом, док у Ш. делу долазе непроменљиви делови говора. Ту се у свему огледа тачно разумевање свију логичних основа, и закона језика. А да поред овога разлагања, језика свему за основ служи и стварно излагање, види се из наслова свију седам делова ове књиге. А ти делови јесу:

1. О особинама ствари; П. О радњи и трпљењу ствари (безлични глаголи;

5 Мећепашиа ехо, пе т #апбата Вегшп еб Мегђегшти Зујуаш 'Тугопев ех атаргозво попа пполши 58. Табиз Гаел ја Уезбршо Фебепетт... Ор. 414. ота. 1. 303.

5 Коменски је био потпуно свестан о овом двојству у распореду свог дела. У писму своме на Толнаја, учитеља 1 разр. у Потоку, вели он о употреби свога, | «МевНфшша-а,» да ту распоред предмета само за то изгледа да је удешен једино за потребу језика, што се свугде именицама започиње а наставља придевима и т. д.; ну тај распоред је уједно и ређање ствари у најстрожем смислу те речи, пошто се започиње представљањем самих ствари, па онда њиних главних својстава (Ргипала гегша асадепџа) и т. д.

5) Године 1642. посла Коменски у Шведску «Уез ићшиа гејогтафша» (Поправљено Предворје) заједно са «богтавогиша-ом, т.ј]. упуством за поступак. Ово је дело после проширено у виду: «уезфшши гегшт еђ Шпепагши |ппдатепта, ехћ ђепв ; Шзза, 1649. Латинско-мађарско издање овога дела служило је за уџбеник 1. разреда школе у Потоку. Види Ор. аа. отп. П., 293 и Ш. 141,