Учитељ

556 ДВЕРИ ЈЕЗИКА

(8) Многи бежећи од малога квара, падну у голему штету. (9) Пословица каже: «Ко се дима не надими, тај се ватре не нагреја,.»

Ми наведосмо ова два огледа, из очигледне наставе, којима је већ преко два столећа, да би тим показали. како још ни данас нису надмашени ови узори, што су тако брзо били предани за бораву, и како треба да се само на њин извор повратимо, па да очигледна настава у основној школи оживи. И тад ћемо тек моћи проћи без онога сувопарног описивања, набрајања и шематизовања, што се често трпа у основну школу под именом «очигледне наставе.»

Да приберемо наш суд о свему томе:

Ни говорна ни стварна страна Коменскове «Јапца», узевши их сваку за себе, нису у стању да издрже критику данашње науке; јер је прва далеко надмашена Филолошким а друга природно научним напретком прошлих двају столећа, која нас раздвајају од Коменскога. Али значај «Јануе», који она има и дан данас, почива у особитом начину спајања ових двеју страна за сврху наставе. У том погледу може се «Јапца» сматрати као први и највеличанственији покушај «концентровања наставе» у ствари двају тако противних полова, као што су: реч и ствар. Још и дан дањи поцепан је сав научни свет, поцепане су и академије наука у два табора, који се групишу око тих полова. Филолошки поглед на свет у овом часу сачињава прилично оштру противност на спрам природно-научног, ма колико да се философија, труди, да ову противност каквим било вишим гледиштем заглади и измири. А то је са свим и појмљиво. Овде се природа даје из прве, онде из друге руке; овде је говор природе а онде је говор вештине; овде су ствари, онамо су имена њихова. Противност је сасвим оправдана; само та противност не сме се заоштрити дотле, да поништи један или други од ових чланова. А ово је готово било свршено дело у оно време, у које се десише реФорматорски подвизи Коменскога. Научним испитивањима и на"ставом беше овладао Формализам, који је убијао дух ; мишљаше се тада на све стране, да се латинским језиком може обухватити све знање и све душевно образовање, — држаше се, да, у граматикама и лексиконима почива све оно што науком треба постићи. Истицањем матерњег језика“ и његове школе «зећоја уегпасша» обори Коменски самовлашће латинштине исто тако као што је поколебао и формализам, упутивши нас на «ствари» (гев), које он хоће да се појимају непосредним чулним посма-

1) Пореди: П14. таспа, с. ХХП.