Учитељ

ПАНСОФИЈА 55

трањем. «Речи се увек морају учити у вези са стварима, те да, се ц разум и говор подједнако образују. Речи без ствари — то су љуске без језгре, корице без мача, сенка без тела, тело без душе. Мудрост се састоји из ствари а не из речи!..>

А ПАНСОФИЈА

=

Спојити стварност. са говором а у духу «концентрације» наставе, то је главна мисао, која је руководила нашега, Коменскога; а ту своју мисао остварио је он својим делом «Двери језика». Али спајање, строго узевши, може се извести само у основној настави, где није толико потребна научна темељитост и потпуност. Ну кад се пође на више, у старије течаје наставе, где се јавља све то већа потреба научне дубине; ту у место концентрације настаје потреба одвајања научних предмета и специалисања научних области“), према начелу «поделе рада» и према начелу «тескобе свести» ; али и ово не у таком смислу, као да би требало, да знање о лицима или о човечанству представља пуко парчетарство, (шта више посао упоређивања, и подређивања добивених ресултата предстоји на целом путу,) већ само у толико, у колико психични закони не допуштају, да се од један пут унесу у свест једнога лица све стране, сви одношаји и све околности предмета.

Због тога мора се оно што је стварно после издвојити из његове везе с оним што се тиче говора, како би ово после могло да иде својим сопственим путовима кроз граматику и кроз речник.

Ова потреба морала се показати и Коменском, чим је ступио на право научно поље. И у ствари ми ћемо видети, како се Коменски нашао побуђен да своје «Двери језика» попуни са «Дверима, ствари» (Јапџца гегши) да, поред «храма латинштине» подигне п «палату мудрости».

Ну дух Коменскога је универсалан, енциклопедиски; и његове тежње нису биле управљене само на поједине области, већ на целокупну науку као и на начин њенога саопштавања. Мисли којима, се Коменски у том погледу бавио, најбоље нам открива

1) (Није то умножавање већ је то сакаћење науке, кад јој се границе мешају и збркавају. Кант.