Учитељ

555 ПАНСОФИЈА

његов нацрт, који је он сопственом руком написао на дан 12. Септембра 1640. а услед разговора са поменутим пољским прваком «Ргшпазв о геспо Ројошае» (Види П. део овога). ) У том нацрту изражава се он овако:

Што се тиче обима, то сам ја намеран да свакоме учиним приступачнијима, студије наука, мудрости и побожности, и да их боље удесим за потребе људског живота, но што је то било до сад. За то су потребите двојаке књиге : за филолошку и за реалну наставу. Првима је циљ, да послуже настави у латинском језику; и њих је осам:

1. Предворје латинштине ;

9. Двери латинштине;

3. Палата латинштине; |

4. Речник, који матерњим језиком објашњава сва етимолошка значења латинских речи;

5. Речник, који латинским језиком објашњава сва значења, матерњег језика, а особито пословица, упоређујући једне с 7)

6. Латински речник, који објашњава, све Финоће тога језика ;

7. Мала граматика, која расправља само промене именица и глагола, и која мора стајати у вези са «Предворјем» ;

8. Потпуна граматика, која је у вези са «јЈану-ом.> За реалну пак наставу требају само три књиге, и то:

|. Пансофија (Свезнање). Ова књига треба да обухвата целокупно благо људског знања, и то тако изложено, како би задовољавало потребе и овога и онога света. А метод, кога би. се ту требало придржавати, морао би изводити све из извесних принципа, тако да ни један део људског сазнања не остане ван њих. Ти принципи јесу: Бог, свет и општа свест. Така књига, била би права благодет за сав људски род.

2. Општа историја света. (Раплабола). Она би требала да обухвати најзнатније догађаје свију времена. Јер кад фантасија истражује узроке свију ствари и законе њиних одношаја и кад је у стању да једним тренутком прегледа свуколику васељену; тад јој историја света служи као најдивнији прилог за то. Настава у историји требала би да напредује постепено и да отпочне што пре.“

3. Општа догматика. Она би требала да разложи сва разна мишљења, која је до сад у том погледу створила људска уобра-

ђ) Гиндели: Живот. Ј. А. Ком. 188.

%) План ове поступности изложен је у ХХХ. глави његове «Науке о настави.» 'Оде. 16.