Учитељ

ТА ЊООФИЈА

сл ел <>

зиља, па била та мишљења истинита или лажна, и да се тим стане на пут падању у пусте сањарије и опасне заблуде. —

У овоме плану истичу се обадва правца, који од почетка, до краја владају бурном литерарном радиношћу нашега Коменског: један је «филолошко-дидактични». а други «реалистично пансофски.> Његов ђеније, чим је у току научног му рада имао више прилике, да сам себе упозна и да својој унутрашњости даде што јаснијег израза: тим све више видимо где му први правац малаксава а «Пансофија»“ се истиче као највиши, — и ако само идеални и недостижни циљ тежња Коменскога.

Као што је особена и нова' реч, што је за то изабрата, тако су нове и саме ове тежње. О побудама, које су га на то навеле, изражава се Коменски овако:

«Ванредно допадање, којим сам обасут у ствари, — по мом мишљењу, не баш тако знатној (он овде подразумева своје дидактичне радове) — подстакло ме је на нешто боље и узвише-

није. Ја дакле започнем размишљати о томе, да ли би се истим до-. падањем прихватило и то кад би се покушало, да се поље стварног образовања обради хармонично са унутрашњошћу човековога духа. И тако се ја реших, да за ту сврху израдим «Двери ствари» — «Двери мудрости, како би се младеж, пошто се помоћу «Двери језика» научи спољашност ствари описивати—одмах за тим могла, вежбати, да посматра и унутрашњост ствари, и да на то пази, шта је ствар сама по себи и по својој суштини. Па кад би се оваке студије распрострле па све, што је нужно да се зна и чини, — да се мисли и нада, то сам онда дошао на мисао да би се тад могла с поузданим успехом остварити врло лепа, енциклопедија или Пансофија у маломе (Ршећегтита аиаедат Епсусјорафа зеџ Рапзорћоја).

Године 1635. Коменски је већ био у стању да саопшти синоду «браства», како он пише «Хришћанску Пансофију», коме се предузећу синод јако обрадова. Његов пријатељ Самуел Хартлиб из Лондона, извештен о том предузећу од стране неких. моравских студената, замоли га, да му саопшти нацрт тога будућег дела; што Коменски драговољно и учини. Тако на сву прилику постаде године 1634:'

5 Са свим нова није баш ни ова реч. Ка што се Коменскова «Јапца» ослања на спис под истим именом, који је издала ирска колегија у Саламанки, — тако «Пансофија» надовезује на дело истог имена од ученог лекара и Филолога Петра Лаџренберга из Хамбурга, као што то и сам Коменски изрично тврди у своме одговору критичарима (РИцелдано, оде. 5.)

#) Ор. фа. опп. 1, стр. 403, 104.

3 ПА КА ЈКАЗИНЕ ) Пошто Коменски у свом критичком одговору («О пасадано 2. 4.) вели, да га је ванредни успех са «Јапца Ипепагши» побудио, да напише «јипца гегит;»