Учитељ

ПАН СОФИЈА 563

виду појединих афористичних (пословичних) реченица. Пошто нам те реченице откривају унутрашњост његове мислене зграде то их овде износимо. Њих је свега, 18:

[. Три су ствари, које обухватају наше људско знање, тако рећи, наше целокупно знање: сазнање Бога, сазнање природе, и вештина.

П. О свим овим стварима треба да имамо савршено сазнање.

Ш. Сазнање је савршено, кад је потпуно истинито и уређено.

ТУ. Сазнање је истинито, кад се ствари упознају управо онако какве су.

У. Ствари се упознају какве су, кад се зна, како су постале.

У1. Свака је ствар постала по својој идеји, то јест по изгвесној могућности, према којој је могла бити оно што је.

УП. Све дакле, што постоји, постаје по идејама, па била то дела божја, дела природе, или вештине.

УШ. Вештина позајмљује идеје својим делима од природе, природа од Бога, а Бог их има сам од себе.

1Х. Дакле Бог стварајући свет, представља сам себе, тако да ствар у свему одговара творцу (да му је пропорционилана, сразмерна.

Х. И пошто све ствари имају удела у идејама божјег разума, то и једна у другој имају међусобног удела и одговарају себи међусобно.

ХТ. Одношаји ствари дакле јесу једни и исти, и разликују се само по облику бића: јер су све у Богу као у своме пралику, у природи као у копији, а у вештипи као у слици огледала.

ХП. Дакле основ свију ствари, како по свом бићу, тако и по сазнању за њих јест хармонија.

ХШ. Први захтев хармоније јест тај да не буде нескладности.

ХМ. Други захтев хармоније јест тај, да је све у складности.

ХМ. Трећа особина хармоније јест та, што се она поред све бескрајне разноврсности у својим тоновима и мелодијама, састоји ипак само из неколико главних начела и из неколико врста различности.

ХМ!. Кад се дакле сазнају сва начела и све врсте различности ствари, тад се све сазнаје...

ХМП. Таки заједнички одношаји ствари _морају се снимити са ствари путем неке врсте индукције, да би се могли поставити као норме ствари.

За