Учитељ

564 ј ПАНСОФИЈА

ХУШ. А таке норме истине морају се само са оних ствари снимати, које се међусобно тако односе, да се никако друкчије не могу ни односити, и које се сваком испитивачу приказују, то јест које се морају узимати само са ствари природе. —

Ова основна начела Коменскога крију У себи велико обиље најдубљих мисли и не би било тешко из њих извести односе с једне стране према Лајбницу и Спинози, с друге према. ШилингХегеловој Философији идентитета. Ну оцењивање Коменскога као философа не иде овамо.) Мисао о васељенској хармонији, која се провлачи кроз ових 18 теза, и коју је Коменски схватио у виду мистичне концепције“) — то је проблем будућности, који своме творцу остаје као неоспорна заслуга, већ због тога, што га је он први формулисао. Ову општу и вечиту хармонију ствари Коменски је, као што и он сам вели"), појмио; и због тога је

уверен, «ла се; све, што човек може сазнати, да свести на.

пзвесна начела која су бројем ограничена а у примени неогра“ ничена.» Аналогија са језиком, који ограниченим бројем својих гласова може да изрази све надражаје људског духа; анолотија са створењем света, који се састоји из нешто мало основних елемената и из неколико различитих главних облика; и на послетку му за то јамчи и паралелизам, који постоји између фела ствари, појмова и речи. Он готово протестује против расцепа, који се поделом сазнања. на разне науке уноси у склоп света: овде философија, овде медецина, а онде правне науке; јер «душа ствари, њин. поредак, њина истина могу се сазнати само из опште хармоније ствари» “) Пансофија треба да буде општа у тројаком погледу: «у погледу субјекта (подмета), објекта (предмета) п метода :5) она треба да буде руковођа, «како би свако у свему у опште могао бити мудар:“) п Философија и богословија, и св. писмо и незнабожачки класичари, и природа и вештина, —— све ће то доћи у пансофију. У новом пансофском делу треба да нађу места сви они, који су што писали о побожности или пнаравствености, о наукама или вештинама (без обзира на то, да ли су они Хришћани, или Мухамеданци, Јевреји или Идолопоклоници,

1) Пореди: Геђпња чипа Котетиз» хоп Р-г Е. В. Кхеб, 1857, у актима краљ. чешког ученог друштва.

2) Колико је Коменски склон мистичним поставкама, међу осталим види се и из његовог одушевљења за «трпализам» (тројство), који он такође сматра за израз тајанствене хармоније у свету. Види: Ргодгога, оде. 107.

5) Ргодг. оде. 99.

Е) рупа дано, оде. 12 и 13.

5) РЏџе. оде. 10.

5) гоио. (оде. 18.

о с бре зао АРА А