Учитељ

ЂЕ У ЕНГЛЕСКОЈ И ШВЕДСКОЈ

Већ године 1639. био је он изабрат за старешину своје верске општипе, а вршио је п дужност секретара у њој. Године 1636. нареди му синод, да састави позив за повратак мира и слоге у свету, и да га упути свим црквама, краљевима, и владарима у Јевропи ;') и те исте године на захтев покровитеља, братске општине, Бохуслава Лешчинског, грофа од Лисе, био му је дат ва помоћника још један старешина браства, који би га замењивао у његовим многоструким пословима.

Године 1638. дође му позив из Шведске, да тамо преустроји школство по својим начелима. Коменски тај позив одби; јер његове мисли и планови смераху много даље, него да би се задовољио само са поправкама школа у појединој, њему страној земљи. Пошто му не беше суђено, да преобрази школство у својој сопственој отаџбини, — којом се мишљу оп по

свој прилици дуже времена бавио, и чему је он јасна израза,

дао у «Нацрту преустројства школа у Краљевини Чешкој,» који је изишао као прилог чешког издања његове «Науке о

настави» : реши се он да послужи целом човечанству и да има.

у виду само највише циљеве општег човечанског духа." _ Тад је то било, кад се Коменски одлучио, да своју чешку

дидактику преведе на латински језик, да је тим учини присту-

пачном свим народима. Тако постаде «ГлаасИ са тадтпа» (Опширна. наука о настави), главно педагошко дело Коменскога. Наслови појединих заглавља беху одмах послати у Енглеску неком пријатељу ; али спис изађе тек 1657. г. у амстердамском издању скупљених дидактичних списа Коменскога (Орега Фаасиса отата); где је штампана на челу списа, што су написани године 1627—1642 за потребу «спасоноснијег васпитања омладине и бољег стања, школа»)

5 Овде се пре свега радило на томе, да се све разне протестантске веропсповести уједине, — мисао, за којом је од г. 1628 ишао познији пријатељ и сарадник Коменскога Јован Дуреус, енглески богослов у Амстердаму. и који се ослањао на дело Вартоломеја Битнера, издато г. 1618. под насловом: „Књига опомене на слогу.) На једно писмо реченог Дуреуса, узео је синод овај предмет у претрес, и решио је, да се прештампа речено Битнерово дело. Ну ова усиљавања не донесоше никаква успеха, осим што је дало повода разним верским беседама, које су се тад јавно држале.

У) Он предложи Швеђанима, да пошљу кога к њему у Лису, кога би могао да посвети у своја начела о настави.

5) Према овом тврђењу самога Коменскога, који постанак своје «Плдасиса,

· ттаспа» ставља у време између [627— 1642 године, не можемо се сагласити са, мишљењем Зубека, (стр. ХУШ), који тврди, да ју је писац на латински превео голине 1653. и то тим мање, што Коменски изрично изјављује, да у том преводу неће ништа измењивати.

а ад оци

ак