Учитељ

(9 > =

У ЕНГЛЕСКОЈ И ШВЕДСКОЈ

Али тај дидактични правац не задовољаваше Коменскога. Енциклопедиски склоп општега људског знања лебдијаше му пред духом, и то у таком облику, по коме то знање не би могло да буде имаовина само неколицице позваних појединаца. већ опште благо цело: човечанства. А то је онај облик, за који је Коменски пронашао име «Пансофија» — «свезнање при чем се «Све» — (леу-пан) односи не само на обим знања већ и на круг оних, којима је оно намењено.

Ово предузеће, о чијем смо програму већ опширно говорили у претходним одељцима, било је тако величанствено и огромно да се Коменски због његовог остварења морао постарати за добротворе и сараднике.

«Величина мога предузетог дела потребујв добротвора" вели он, — колико с обзиром на потребу сарадника. толико и с погледом на големе трошкове око њега, >“)

Међу ове сараднике убраја он неколико добрих. филолога. око три философа, једнога ваљаног. историка пи полимата, који би располагао са огромним библиографским знањем. Брига, како да ове сараднике пађе и издржава, доцније му је задавала, много главобиље па ипак у том није могао успети, како је желео.

На против, пошло му је за руком, да нађе пријатеља и добротвора, који су му за остварење његових планона прибављали и нужну доколицу и материалну потпору. Док је он још стајао у преговорима са поменутим Бохуславом, грофом од Лисе, односно намиривања потребних средстава за извршење својих дидактичко-пансофских идеја, — пође његовом пријатељу Самуилу Хартлибу за руком, да код енглеске народне скутштим» пспослује : да ова Коменскога позове у Енглеску. Овај је позив за њега био толико частан, да се и сама «братска општина" отуд добру надала, тако да Комепски мораде том позиву следовати. То беше године 1641. кад у судбини Коменскога настаде нов обрт. Он о том важном догађају вели ово:

«Кад оно изађе на свет «Рапзорћае ртодготив» — и кад овај би распрострањен ио разним земљама јевропским, па кад већина научењака одобри мисао о том делу (ма да многи од њих при том у напред очајаваху у вери, да је један једини човек у стању то свршити; те саветоваху Коменскога, да се за остварење тога дела образује колегија научника): тад се

ђ Сападеју, стр. 488. 2) Ор. 414. П: «ре позз зшфа Фдаасиса сопштпапа: оссавјотшрив» (О новим побудама за продужење дидактичних студија).