Учитељ

УГЛЕДФА ШКОЛА КОМЕНСКОГА У ШАРОШ-ПОТОКУ 587

Свака разредна соба снабдевена је згодним натписом"). Дуварови собе покривепи су сликама, које се односе на главни задатак разреда. Према своме значају за људско опредељење имају студије свој ред (ранг):). Студије првога реда таке осу, што се односе на знање, наравственост и побожност, дакле философија, богословија, језици; студије другог реда јесу помоћне науке, у које Коменски убраја нарочито историју; и равна вежбања чула, памћења, говора, разума и руке иду овамо. Студије трећега реда јесу оне, које се односе на чилост и окрет“ ност тела и духа. Овамо иду особито игре, као и драмске

представе.“)

Да би се младеж што боље спремила за јавни живот, треба, да цела школа и сваки разред представљају слику државе, која има свој сенат, своје конзуле, своје судије и своје намеснике. На чело седам разреда треба поставити седам учитеља а над свима ректора, коме је дужност да сваки дан обиђе све учионице и да се увери, да ли је све у своје време и у своме реду. За ректора и за разредне учитеље треба да се установи пристојна награда да не морају од службе бегати. Сравнимо ли Коменскову угледну школу са нашом средњом школом, то онда видимо код прве ове особине :

1. Васпитни моменат јавља се у њој више истакнут него код нас, од чести претпостављајући наравственост и побожност искључно теориском знању, а од чести и самим организмом наставе у опште;

9. Концентровање наставе око извесних главних задатака, сваког разреда као и прелажење исте од теориског знања, на практичну примену, изведено је у вишој мери него код нас;

а. За одмор и свежину духа састарало се у много већој мери, и то, прво ограничавањем настевног времена на четири

1) На пр. у |-вом «Нек не улази, ко не зна писати.) — У П-ом «Нек не улази, ко не зна геометрију» (еуеоретоттос по Платону), и т. Д.

2) реппеаба, од. 59.

5) Ни у једној тачци није већи контраст између Коменскове угледне школе и између данашњег наставног система као односно важности која се даје појединим наставним учебним струкама. Док Коменски у том погледу прави строгу и правилну разлику, данашљи модерни план све то једном мером мери, особито онде, где је уведен систем наставе по струкама. Земљеделство и Философија, нумисматика и морал, психологија и виолина стављају се подједнако на, теразије. А предмете, који се брину за чилост и окретност тела м духа, модерни програм готово и не познаје. |