Учитељ

588 УГЛЕДНА ШКОЛА КОМЕНСКОГА У ШАРОШ-ПОТОКУ

часа дневно а друго што чешћим почивкама (по часа између сваке две лекције), а треће правилном изменом теориских студија и практичних вежбања, и на послетку играма и забавама (позоришне представе) ;')

4. Подређивање стварне наставе настави у језику, поред свега уважавања прве смета још много слободним и самосталним студијама реалија, које су још цело столеће морале чекати, Док су се уселиле са свим у школу.) За то говори већ и та околност, што и она једина школска књига за сваки разред беше у ствари књига о језику, и што се природна историја

није црпла из природе већ из латинских класичара, као Пли_ нија, Елиана и т. д.))

Кад погледамо за стварним успехом, који је Коменски постигао својом пансофском школом у Шарош-Потоку, онда нам и нехотице пада у очи велико растојање између његове уисли и успеха, плана и извођења. Судбина је свију дубоко заснованих и на широко замишљених планова, што они обично ударе на тврд отпор, чим покушају да безгранични дом мисли замене суровим земљиштем стварности, тако да се ти планови обично остваре тек после многих мена, прекаљујући се и чистећи у многим људским главама. Са нашега. за цела два, столећа напреднијег гледишта могу св слободно одобравати сва, дидактична начела Коменског и сви његови предлози; можемо 06 одушевљавати и духом, који их провејава, и желети, да та, начела и ти предлози буду свугде оживотворени: али ако ћемо да. будемо праведни, морамо признати, 'да пансофску школу у Шарош Патоку данас не бисмо узели за углед.

34 унапређење оваких сценичних предсгава издао је Коменски: Зећоја див 5, епсусораеда утуа, ћ. е. Јаппа Ипецагша ргахз зсешса — Школа као игра, или жива енциклопедија — соцеппшчна пракса за двери језика. Ор. 414. отп., Ш. 831 - 1040.

ЕУ Коменски полази од идеје, да лагински језик треба да влада као универсалан на целој земљи, да се тим успостави опште јединство у образовању и у наукама; за то се он још није могао узнети до потпуног уважавања матерњег језика, и пада у тешкоће, кад на пр. у својим сједињеним стварним и говорним веџбањима неком суровом латинштином називље“ предмете, о којима класично доба није ни слугило и за Које тадањи језик није могао ни имати никаквих израза: У његовој латинској школи треб. само да се латински говори (Сравни: Ренпеаћо, оде. 79) у њој нека путује и Присцианов бич» (Рпасапотазних . Ово је књижица, од беле артије, коју као жиг срамоге добије онај ђак, шго погреши против грамагике, т. ј. против Присциана (чувеног лат. граматичара). и у коју бедни грешник мора својом руком да напише погрешке учињене из латинског. У гимназиокој педагогици Фратрова Пиариста овај Присцианов бич држао се еве до у наше столеће под именом Зепш (жаг). И писац ових врста био му је сведок у немачкој школи.

3) Бећоја, рапзорјћјае. Рагз сев. ТУ. Ђ.