Учитељ

УГЛЕДНА ШКОЛА КОМЕНСКОГА У ШАРОШ-ПОТОКУ 259

Самом Коменском биле су потпуно јасне сметње, које су стајале на путу, да се његови планови остваре.' Те сметње јесу : књиге, наставници, ученици. На више места својих школских списа Коменски највишу вредност полаже на сестављање добрих уџбеника; од њих очекује он спас своме методу. И у ствари састављање уџбеника, у коме би се усредсређивала сва, наставна грађа цела једног разреда тако, да ван њега не би требало да иде, ни учитељ ни ђак, — то би био таки идеал, да се његово остварење не би могло пикако ни очекивати од такога, «кога је већ старост обрвала и коме смрт већ за вратом седи», — као што Коменски сам о себи вели. И треба да. признамо, да уређење ваљаних уџбеника за школску наставу није ни у наше дане, поред све наше обилате литерарне продукције, која обележава нашу културну епоху, — толико напредовало, као што би се с правом могло очекивати после опог простора времена, који нас раздваја од Коменског.“)

Што се тиче учитеља као сарадника, то ни Коменски није боље прошао у томе но што је доцније било са Песталоцијем. И он се имао да бори са лернајском змијом индиферетизма и лености од стране учитеља и ученика, и тога је и побудило, те је написао:

«Фнивели Фортиус» — или: о изгнању лености из школе“).

«јер — вели он у прештампаном издању ове књиге — залуду је радити на поправкама метода, ако не пође за руком да се лепост истера из школе».

И ученици су му чинили велике тешкоће, као што се види отуда што се жали на њино «дивљаштво» и «сурове нарави» као и на саревњивост између племића и грађана. Да би ове сурове нарави ублажио, написа он године 1653. још два списа:

Т) Он о њима говори у нарочитом додатку: РеегаЏо, т. ј. Посматрања односно пансофске школе. Ор. Фа. от. раг. 50—58.

5) Главни узрок ове неприлике морамо признати да лежи у оскудици објективне, стварне критике, која би требала да здраво зрно одвоји од плеве на књижевној пијзци. Успеси књига дан— данас се не одређују више по њиној унутрашњој садржини, већ по спољашњим околностима. нарочито по новинарској реклами и по разним струјама, одношајима и протекцијама. Ну кад би устао и сам Лесинг, да опет успостави беспристрасан критичан суд: тешко да би им он савладао ону литерарну бујицу, која данас поплављује све струке душевне производње. Исто то у великој мери важи и у областн педагогије.

8) (РогНив гефутћуца зеп де реЏепда већона 1епамјаа,» Шарош—Потак 1652. Ор. фа, ошп., Ш, 736—757. — Еогбиз је био математичар и Филолог у Антверпеву (+ 1536). Овај спис Фортијев прештампа Коменски, као што је Ерпениус. неколике године раније учинио у Белгији, да би тим устао против лености тадањих учитеља. у