Учитељ

590 УГЛЕДНА ШКОЛА КОМЕНСКОГА У ПТАРОШ-ПОТОКУ

а) «Прописи наравствености, за, потребу школске младежи прибрано (Ор. Фа. опп. ш. 776—783), и

6) «Закони добро уређене школе» Ор. фа. опап. ш. 784—805).

Осим тога трудио се Коменски, да својим говорима приликом разних светковина уравна пут бољем разумевању његових идоја.

Конац свега тога био је тај, да се од седам разреда пројектоване пансофске школе могло отворити само ниже оделење Тећлша, тако да се после није ни успело да се отвори више оделење, Опадтутша.

Где има заслуга, ту има и зависти. Саревњиви због све већег гласа Коменсковог, они што су требали да му буду верни и предани сарадници, предусретали су га зловођом и чинили су му потајне сметње, тако да је једва дочекао, кад смрт кнеза Спгисмунда Ракоције и црквене прилике у Лиси прекинуше даљи развитак пансофске школе у Потоку. Коменски се године 1654. опрости са Угарском, подигнувши још један драгоцени споменик свога боравка у Потоку. То је најпопуларније дело Коменскога, _- оно дело, у ком се типоки отпечатила његова главна. идеја о реформи наставе, и које би само за себе било довољно, да му име прослави. Мислимо «гр рскив» — Свет у сликама.)

5 Идући својим дидактичним путовима, Коменски је неизбежно

морао доћи До мисли и до остварења оваког дела, за очигледну наставу. Мало напред рекосмо, да је и «Јапџа Ипоцагши»" сама "по себи већ била неки огђја рробца. коме само слике недостајаху, а сад можемо обратно рећи, да и Огђт ртефиз није ништа _ друго до Јапџа са сликама. Предмете «Јапи-е» налазимо овдо _у истом поретку и у сличним, само простијим, реченицама, 2 у мањим одсецима (на броју 150.

Између увода и првог одсека налази се азбука у сликама, од прилике као наши садањи Буквари Поред сваког писмена, ту се налази «слика животиње, чији глас то писме показује," и то оваким начином: Слике : Ч Согтх согпсафиг | „ А | УНА Чавка крешти | и

реш Ј

1) «Ог)в зепзиаћ ша расфив, ћ. е. отапиша «апдаллела ша 11 типдо гегша е% ја уба асбопшип Расфига еБ Мотепсјафига» — Чулни свет у сликама, т. ј. огле"дало и називи вајглавнијих ствари у свету и најважнијих занимања у животу. Пошто се тада не могаше да нађе ваљан дрворезац, то ово дело тек 1658. угледа света у Нирнбергу, а од тад је у разним језицима много пута издавано и пре-

_ титампавано.