Учитељ

УГЛЕДНА ШКОЛА КОМЕНСКОГА У ШАРОШ-ПОТОКУ 591

Онда долазе дрворези, с којима стоји у вези латински и немачки текст, тако да цифре на појединим деловима слике упућују на реченице под истим бројем, премда слике из тог доба по тачности израде не можемо мерити нашом мером садањег времена. Ну у осталом овде је реч о принципу а не о његову изведењу. Ако се данас нама, који смо још од колевке окружени силесијом разних слика, овај Огћаз5 ртофив чини као какво Колумбово јаје, онда треба да не смећемо с ума ни то, да је прошло врло много времена, где нико није био у стању да то Колумбово јаје усправи, — шта више, и сама педагогика после Коменскога право не знађаше шта да с тим делом ради. Ну међу тим безазлени дечији свет грабио се за тим делом; сам Гете у свом детињству играо се њиме («Апв тетет Геђеп», па се тога и после добро сећао; ') и сам славни Хердер одушевљавао се овом књигом."

Била би неоправдана предрасуда, кад би се и помислило, да. је Коменски дрворезима свога Огђја рјобцв-а хтео да учини излишним посматрање самих ствари у природи, или да их је тим мислио потпуно заменити. Ако га неки хоће да прекоревају, што он доноси слике и таких ствари, као што су делови тела, одело, књиге покућство, које веле свако може посматрати и у природи: то се не сме заборављати, да је правилно посмат-

1) Осим овога Коменсковог Огђаз ртефиз-а, књига таквог рода није нам долазила до руку.

2) «Коменски издаде своју «јапца;> а за тим одма угледа света и његов « Огбав рзебиз,> која су дела тада невероватним интересом прихваћена и за мало година на једанаест језика преведена а од тад небројено издања доживела, те остала до дана данашњега ненадмашена. Јер, збиља, да ли ми и данас, после подруга столећа, имамо и из близа какво дело, које би за наше доба било оно, што су та дела била у своје време»; — («Негдег: Влеје жиг Веггдегипе дег Нутапњаб, 41.).

3) Папенхајм мисли о том овако: «Коменски је против своје воље и против бољега познавања ствари у пракси, пао у злоупотребу слике, или је ову бар некорисно употребно...»