Учитељ

;

зе

рање слике вештина, која се може научити само упоређивањем

"слика са већ познатим оригиналима, а друго да је посматрање

слике у многим случајевима. поучније него посматрање и ствари

у самој природи. Сликом се, на име, могу често да обиђу ствари,

чије истицање у оригиналу може да буде неприлично за обра-

зовање. )

_ Због тога ће у настави слика увек одржати своју важност

поред предмета, јер она олакшава истицаље онога на предмету,

што је битно и главно а и мимоилажење онога што је незнатно

ш споредно, због чега је слика најбољи руковођа за пажњу.

Пре Коменскога обраћало се у настави само на једно од наших | чула, на слух; звучни талас био је једина Ћуприја, која, ђе слудсила. за саобраћај између учитеља и ученика: Коменски.

пак нашао је слуху моћног савезника у “улу вида, чија се

голема сарадња не може довољно да оцени. Ово је чуло отво-

"рило пут између утврђених знакова звучног говора ка непро-

"менљивим типовима, општег природиног говора, којим она беседи

"с нама путем посматрања, и који свако разуме. Дан-данас је

"начело очигледности аксиома у наставној вештини, што се о

године у годину све то више признаје и увиђа, тако да ће се пастава њиме поставити на сасвим нове основе. И овај нез-

натни Огра5 рјофиз са својим рђавим дрворезима. јест онај знаменити почетак, од кога се принцип очигледности протеже као златна нит кроз сав доцнији дидактични развитак, започињући од Баведовљевих «Елементарних дела» па до свију разних илустрованих књига и учила у нашем добу.

УШ.

АМСТЕРДАМ

=

На дан 9. Јуна године 1654. приликом једне од оних позоришних представа, које су један део његова наставног система,

1) Ово је, без сумње случај при предочавању бројева (два, три...). Мени се, на пр., замерало, што сам ја на мојим таблицама, — којима се појимање бројева олакшава и предочава се поступак код рачуна у обиму до десет («Рачун у сликама,» десет таблица) — нацртао и слике познатих ствари, као: очи, кил ограме и т. д. пошто бе, веле, оваке ствари могу лакше гледати У природи. Ну ја питам: Ко да бе, посматрајући слику од два ока, не сети одношаја. двојства. т. ј. броја дваг» Линднер. | Х