Учитељ

А МО ФЈЕ а А“ М : о

Књига је подељена на три дела, од којих прва обухвата сва пишчева издања за време његова боравка у Лиси, од године 1627—1642; друга обухвата период у Елбингу од годипе 1642—1650.; трећа његов литерарни рад у Угарској године 1650.—1654, четврта пак његове радове у Амстердаму!

У том издању често наилавимо на многозначајни мото: Опита зропје Пиепб, ађан мојепћа теђив»— Све ће ићи само од себе; на страну свако насиље!..»

Број и обим расправа написаних у Амстердаму, показује нам, да је Коменски био далеко од те помисли, да последње дане свога живота проведе у нераду ; већ шта више, ми видимо да његов дух још увек освајају сви они проблеми, којима се занимао још у ранијем добу свога живота. Он јејош увек тражио сигурне путеве за, излазак из вртлога схоластике; још увек занимао се он студијама његове латинштине ; још увек истражује он путеве за најбоље стање школа ; још увек лебди му пред очима његов вајкадашњи идеал, да наставу механизује преображењем школе у «живу штампарију». А између свега тога одјекне по који пансофски звук, — успомене на «царски пут», за којим је у раније доба онако неодољиво чезнуо. ;

Што се више примицао крају свога живота, тим је више Коменски тражио Формулу за измирење с Богом, са. самим собом и са светом, и то не само путем пансофским, већ и религиозним — шта више, и мистичним. Ово за њега није био лак

) А то су ова:

1. Уна сугиз — Круг живота, или о узроцима, који писца побудише да |

иде у Белгију и да се поврати ка прекинутим дидактичним студијама. %. Рагупиз рагушиз, Оптђриз опша — Маленима мали, свакоме све, т. ЈЕ раширено предворје латииског језика, обухватајући основне речи у кратким реченицама. 3. Аројогја рго Габпнаје Јапца Сотепапав — Апологија латинштини Комеискове Јану-е,

4. Уетађгшт зарјепбав — Вејачица мудрости, или вештина, како се своје знање може другом разумно предавати. 5. Е већојавћејв Јађумићја ехииз (апдет 1п рјапша — Излазак у слободу

из школског лавиринта, или механично' конструисана уџбена машина, којом се не запиње већ сигурно напредује. 8

6. Габша гефуушиа: Ускрсли Латиум, т. ј. облик чисто латинске колегије, или нове римске државице, у којима би се латински језик имао као негда изу-. чавати само вежбањима, али боље него негда.

Т. Туроггабешт Муцшт — Жива штампарија, т. ј. вештина, како се може у кратко а уједно свестрано и занимљиво предавати знање, не артији, већ духу.

8. Рагадћ из ессјезјае гедисћив — Рај, повраћени цркви, т. ј. најбоље стање школа, удешених по идеји прве рајске школе. ;

9. Тгаато Гатрафв — Предавање буктиње, т. ј. понизна препорука научних студија хришћанској младежи и школама, Богу и људима, како би се дидактичне студије круном увенчале.