Учитељ

598 АМО ТВОР ДАМ

| а ИО И

задатак. Философско решење великог проблема о бићу светском и личном, у тадање време, није му могло поћи за руком, пошто је то решење несвршена ствар још и данас после толиких усиљавања, које су око овог проблема улагале и философија и природне науке, обе те противне стране, које дапас нису једна другој тако непријатељске као негда. Ну и само решење религозног проблема било је за Коменскога тешко. Са својим редигиозним убеђењем постављен по среди између вероисповедних противности, као што су католицизам и протестантизам, Коменски, у своме првосвештеничком положају према, својој «општини браства,> не могаше да нађе онога ослонца, без кога религиозна осећања не могу да постоје. Али нека врста очајања морала је њиме овладати у часу, кад виде, где се онај остатак његовог стада, после разорења последњег му скровишта, расу по туђини, те мало по мало пропаде. У скоро мораде он у себи да гледа владику без владичанства и без народа. Управо се тад беше 9200 година (1457) навршило ОД постанка «општине браства,» и баш у том часу морала је зар да пропадне : ) Са спољашњим расулом општине, којој је он стајао на челу као епископ, била је уклоњена. Формална подлога, његовим религиозним погледима, са земљишта стварности били су пренети у царство писала.

У таком стању своје душе, Коменски је морао постати у великој мери приступачан за мистичне погледе. Мистична та црта његова духа из времена, које га није могло задовољити, морала је поћи за, бољом будућности и добити силна, ослонца и хране у истим таким струјама и појавама, његова, доба. Три евангеличка представника: лужички грађанин Кристифор Колтер, пољска невеста Кристина Поњатовска и моравски гатар Никола Драбик, беху тад представници онога. душевног правца, који у наше дане на основу појава магнетичног сна и животињског магнетизма за, извесне кругове сачињава област особите неге, под именом тако званог «спиритизма» и који се као каква зараза распростире од Русије до Енглеске.

Пророчанства ових трију лица изазваше у оно време ван_"редно узбуђење, те и на самог Коменскога учинише знаменит упечатак, који их је још из ранијег доба познавао а «пророка Драбика» чак и потпомагао новцима, скупљеним за чешке изгнанике. Сад овај Драбик захте од Коменског, да порочанства речених лица обелодани штампом, на што се Коменски на послетку и реши, премда тешко и под копреном безименог писца.

5) саадећу, а. а. Оли стра 518.

певана ес за “у