Учитељ

600 КО МАСЕ О ВИРА А

професор у Хајделбергу, од кога, је Коменски још године 16617. тражио мишљење о тим пророчанствима, одговорио је обишавши Поедмет.') Ну било је много и таких, који су Коменскога, због тога јако нападали.

Цела ствар на послетку сврши се трагично по самог «пророка» Драбика. Он би проглашен за варалицу и велеиздајника, те на заповед цареву буде смакпут исте оне године (1671, које је и Коменски преминуо.)

Била би и неправда и глупост уједно, кад би коме и на крај памети дошло, да поводом списа «их фепеђие» доводи у засенак карактер Коменскога. Ми на то нити имамо права нити то смемо, нарочито у наше доба, где мужеви најовбиљнијег знања, као што су на пр.: Алфред Росел Валас, 5 иду међу „Спиритисте,» и где људи, као што су: професор Макс Перти из Берна и Д-р Јулије Фрауелштет из Берлина, своје признгње одају „медиумистичним појавама,» и где на послетку један руски државни саветник, Александар Аксаков издаје «Библиотеку натприродног спиритизма." Шта више, ми целу ову ствар можемо сматрати као прелазну појаву у бурном животу 65-годишњег старца. Тим се другим радовима, његовим не наноси никаква ушрба, ако сеи открије која нова страна његове човечности. Међу тим рад Коменскога за време његовог 1!2-годишњег боравка у Амстердаму није никад прекидан. Шта више, тај се рад до краја његова живота одржао на висини таке продуктивности, какву налазимо само код највиших духова као што

су били Софокле, Гете, Алексавдер Хумболт и Дарвин. Фр. Зубек набраја не мање од 97 списа, које је Коменски у амстердамском периоду написао или обелоданио.) Знатан део ових списа односи се на интересе његове растурене верске општине,

5 (ја велим, да се могло тако десити, ну немам те смелости да бих могао потврдити, да је у ствари тако.»

2) Драбик је с почетка, био моравски свештеник, који се после свога бегства настанио у Ледници у Угарској, где је неко време живео од сукнарске радње. Он је био човек жестоке, папрасите ћуди, и његова жена га је у свему

руководила.

5) «Обрана модерног спиритизма» А. В. УаЏасе. Чак п професори краљев- >

ског "друштва, (Воуа1 Восјеђу) у Лондону заражени су овим правцем, а Др. Вирхов нашао се побуђен да и дан данас (на 47 скупу немачких природњака и лекара у Бреслави 1874.) држи научна, предавања : «0 чудесима» у којима устаје против ових заблуда духа људскога.

_) Нарочито они, што их он наводи у списку под топрек: а. а. О., стр. 19 (5 | ,

бр. 78 до 105. Пореди:

рана:

а ава а А а

њи саана лаве ВЕС кеј

Мајен