Учитељ

АСМ СОВЕ РЕДА СМ | 601

којој је Коменски и у несрећи искреним самопрегоревањем био одан. Њој на утеху и па оправдање пред потомством написао је он «увод у свето писмо,» ручну књижицу за ово, као нацрт историје св. писма, песмарицу, катихисис, више списа о миру, о правдању браства, као и неколико својих беседа.

Најомиљенија мисао Коменскога била је та, да, по примеру Дуреуса, измири разне евангеличке вероисповести. Ову своју мисао раширио је он у својим познијим годинама толико, да је размишљао чак и о томе, како би сјединио све људе једпом. вером у једнога Бога а на основу светог писма и разума. Оваком мишљу руковођен, настојавао је он чак и око тога, да и саме Турке упозна са светим писмом, и у том је духу писао споменицу самоме султапу. Али у том не успе. више, сем што је покушао да се св. писмо преведе и на турски.

Ван црквених и школских ствари, узносио се његов дух ка општим интересима целог човечанства, ка срећи целог рода људскога. Тако доврши он свој спис, који је био започео још 1644. под. именом:

«бе гегшт ћитапагит етепдаНопе сопгијано саоћса, тј. Општа саветовања о поправци људских прилика, — од кога је први део изашао године 1666. под насловом: Ралпедетзла, Т. ј. Свепробуђење. Овај спис посвећен је целом роду људском а особито научницима.

Ну којим путем тражи Коменски општи спас и како мисли оп да постигне свеопшту поправку људских прилика; Има ли за то какав особит програм, какво поуздано средство; — То не. Велики циљ, који му лебди пред очима, мисли он постићи тиме, ако све и свакога позове, да иде за њим. Ну за то је нужно уједињење. На место поцепане разноликости, што се јавља у великој различности мишљења појединаца и у против-

ничким страначким тежњама, треба да дође јединство, — у место многоструких заблуда и заплета, друштвеног живота, треба да наступи природна простота, а у место силе — слобода, која

треба да се постигне обавештавањем о општем добру. На овоме троструком путу јединста, простоте и слободе мисли Коменски да постигне ону хармонију међу људма и њиним приликама, за коју их је Бог створио: «јер свет је природно јединство ; па за но ла ов тоне буде и у моралном погледу '"... Остварење овога моралног јединства целог света очекује Коменски пре свега од философије, од религије и од државничке вештине.

Готово нас душа заболи, кад помислимо на ону племениту идеалност, која је изражена у овим саветима седога архипа-