Учитељ

609 АМСОТЕРА АМ

стпра једне слободно-религозне општине, — саветима, којима је Коменски своје време провео за пуних двеста година, а ако се узме у обзир и остварење тих предлога, онда можда и за — две хиљаде година. Јер против ових идеалних савета диже још увек своју дивљу песницу лични егоизам, себичност названа, не да им ока отворити интероо слепога самољубља и дух кобног партајства. Залуду племенити мислилац апелује на Философију, на религију м на државништво, јер све три оне још стењу под тешким ланцем партајског интереса. Остварење «орзанског јединства» рода људскога у виду добро охваћених интереса узајампости остаће још, Бог зна докле, само идеал, 34 чије духовно излагање требају још столећа, а за његово коначно остварење још целе хиљаде година заједничког рада и усиљавања. Да и сам Комепски вије био ба свим прозрео у саму језгру тога, проблема, доказује та околност, што ов у место

свога «органског јединства" које би се слагало са овом неиз-

мерном разноликости чланова укупне органске целипе, узима.

спољашњу једноликост, налазећи главно зло у многострукости језика и устајући за један универсални језик.

Ну оно, што овоме спису даје особиту цену, то је та ретка

околност, што се овде један поглавар цркве, можда . први пут,.

узпео до те висине, да. проповеда, како се треба, узпети изнад разлика Философеког, црквеног и партајског интереса) и што је тек у наше дана достојно оцењено. Само у виду каквог тајпог савеза могли су се људи, и то још у најстарија времена, узнети на ову висину погледа на живот, како би се под именом «слободних зидара» у духу издвојили из велике масе, која их није појимала, и како би се тиме предохранили од неспоразума и међусобне омразе. Са свим следствено, дакле били су слободни зпдари први, који су АО краја усвојили Коменскове идеје о побољшању света. Као што доказује Краузе,) велика лондонска ложа слободних зидара извела, је године 1717. правила својих статута из Коменскових списа, те су та правила у рукама од 9500 ложа наступила свој нечујни пут апостолства по целоме РОУ. ===

1) Философски интерес, кад је лажжан, хоће да има право на штету научне истине; а политични иптерес је интерес себичног власништва једне политично партаје над другом.

2) Види: Кгаџзе: «ле дгеј абезфеп Кипабигкипдеп дег Етенпашгег-Вгидегасћан» 19820 — Три најстарије вештачхе повеље браства слободних зидара.