Учитељ

с> с» с

ВИДИНСКА И СРЕДАЧКА ОБЛАСТ, — шоплук. —

ког и тимочког; а средачка је област на јужној страни од видинске, према, окрузима: пиротском и врањском.

Видинска област назвата је по вароши Видину; а средачка_ је добила, то име од једне српске вароши, која се у старо време звала: Средац, а данас се зове Соија.

Обе ове земље, као што рекох, називају се и Шоплук. Ово су име оне добиле од Бугара. Овако су им име Бугари дали зато, што Орби у овим областима не знају бугарски језик, пошто нису Бугари, па да би направили разлику између тих Срба и Бугара, они ове земље назову: Шоплук, а Србе из ових области назову: ОНИ Западни крај средачке 0о6ласти зове се још и Знепоље.

Напомена. После сваког одељка, нарочито већих, треба пропитати. Сматрам да је излишно овде та питања излагати.

П. Ослобођење и опет заробљење. До пре 15 година ове су области биле под Турцима. 1877 год. Орбија и Русија објавиле су рат Турцима. Руска је војска у овоме рату ослободила, Бугарску од турског ропства али јој она то данас ништа не признаје. А Орбија је са својом храбром војском, вашим оцевима, децо, ослобођавала своју браћу од Турака. Али баш кад је српска војска најбоље напредовала и освајала — Русија, закључи примирије с Турцима, па уговоре, до то вреди и за, српску војску. Поред тога још нареде, да српска војска даље не осваја, већ да стоји на оним местима докле је заузела била. Дотле је Србија била освојила велики део средачке и видинске области.

; За овим Русија закључи и мир с Турцима, на који смо и ми морали пристати, Кад је закључен мир, изабрале су велике државе један велики суд, који се звао: конгрес (берлински). Тај је суд требао да реши : докле ће Србија заузети од освојених земаља. Неправедним решењем конгреса учињена је велика неправда Србима, јер је решено: да Србија с јужне стране заузме скоро све земље, које је освојила, а са источне стране не. дадоше нам видинску и средачку област — већ је дадоше Бугарима, и ако то није њихова земља.

Кад су Срби из ових крајева чули, како је конгрес решио, писали су молбе, подписивали се хиљадама на њих, и молили да се не одвајају од своје браће, да се не одвајају од Србије. Али све узалуд: како је конгрес рекао, онако је морало да буде.

Видинску и средачнку област ослободила је сриска и руска војска 1877 и 1878 год. а берлински конгрес заробио их је поново давши их Бугарима. Пропитивање,

1 «Стара Србија и Македонија» од Гопчевића стр. 300. и «Браство» Ш. стр. 98.

УЧИТЕЉ : 44