Учитељ

676 КЊИЖЕВНЕ ОЦЕНЕ

14. Где год сам ја казао о нечему своје мишљење, он не одговара на њ разлозима него сарказмима.

Ако је заиста „ћутање знак одобравања“ онда значи да је г. Ш. и ове примедбе усвојио само неће да призна. Или значи, да своје пе уме да брани ни моје да побија.

Сад да видимо на које је моје примедбе одговарао и како је одговорио.

На онолике примедбе за распоред, које обухватају читав један штампан лист, г. |. је одговорио: „На овом одељку нећу се задржати, јер би ме то одвело више у педагошку полемику, а не на одговор ;“ каже да ће се други пут на то вратити и моли читаоце да га за то, извине. Дал ће читаоци имати сажаљења, према невољнику који моли, -— ја не знам! Али што се мене тиче, ја не волим „од готовине да правим вересију,< нити волим људе који овако беже с мегдана!

Од свију примедаба управљених против оваког распореда у књизи,

П. Ш. одговорио је само на ону једну што сам рекао да изгледа као да писац (т. ј. онј и не зна за други пут и начин предавања. И то како је одговорио; Назвао ме дрским што нисам никад дошао у његову школу па би, ваљда, видео и друкчији начин прадавања, Шта ћу ја у његову школу кад и није реч о његовом предавању у школи већ о књизи. То је једно. А друго, ја мислим да он и пише како најбоље зна и како је у школи опробао. Неће ваљда нама казивати како му драго, а ва себе задржати у тајности најбољи начин, да се само код њега може видети нешто еКаћга !

Ја сам у критици казао да Ђурђе Бранковић није сазидао и варош Смедерево, као што г. Ш. вели, већ је она морала егзистирати и пре.

"Иначе како би могао у њу преместити своју столицу. А нема сумње да је много допринео њеном унапређењу учинивши је престоницом.

Г. Ш. место да обори ово мишљење наводима из књиге г. Ч. Мијатовића, („Деспот Ђурђе Бранковић“) он ме упућује да је ја, мало прочитам.“ Па, онда, бранећи се он је пао у још једну гору погрешку јер вели: „Нема спора, (122) да је место где је данашња варош била некада римско место Апгеиз таопз, али се то позитивно не зна где баш и на ком месту,“ Дакле, нема спора али се опет позитивно не зна!! Аџгеџз поп био је где је данашња, варош Омедерево, али опет се не зна где баш и на ком месту !! О јаки, Боже, помози нејакоме !

Но он ово само нама прича, а он лично „држао се мишљења г. Мидићевића који вели да је судбина вароши и града једна иста,“ Дал' је могуће да г. Ш. не види да је г. Милићевић рекао да је судбина, а не постанан, града и вароши једна иста. Да је тако види се и из тога што г. О. ту баш ређа све кад је шта било са МЕ ОРКЕ. и у Смедереву.') 5) М. Ђ. Милићевић. Кнежев. Србија 154 и даље,

па аи аса