Учитељ

ОПЕТ О АТЛАСУ Г. П. ШРЕПЛОВИЋА 679 се то учити у ТУ раз. у Историји Срба. А зар се и ово друго неће учити у Историји Срба%! „Жив ми Тодор нек се чини говор!“

И ако је изрично казао: „Отац Кара-Ђорђев не хтеде да их послуша“ да бегају у Аустрију, опет вели, да се подразумева да је и он пошао кад је Кара-Ђорђе „пошао с породицом.“ Е добро, хајд нек се подразумева, хајд ! ;

Незнање Историје Срба, и то горе него код боја на Равњу, види се и из биографије Ајдук-Вељкове где вели: „Но 1811 Кара-Ђорђе нареди му да брани Неготин и Крајину. Две године јуначки се борио Ајдук-Вељко бранећи Неготин и Крајину од Турака ;< (па после прича како је 1813 г. погинуо). И моју примедбу: да 1811 и 1812 год. није нигде било бојева у Србији, он побија тиме што он држи (ђ) да је и тада било местимичних. упада Турака. Па да га оставимо нека он и даље држи шта оће кад неће да научи Историју Срба, и кад не зна да упади нису што и јуначки бојеви = а оће да буде књижевник !

Г. Ш. казао је: „Кад су Срби помагали Турцима да победе Јаничаре онда су Дахије побегле у Адакаде.“ А ја кажем обрнуто да су Турци помагали Србима. Јер, прво су Срби устали против, Јаничара, па тен после је дошао и босански везир против њих. А равуме се да је везир имао и тај задатак да по убијству Дахија умири Србе.

Онако (из шпекулације) лабав, или, боље ређи, никакав повез „Атласа“ г. ЈШШ. правда тиме, што је то ствар издавачева и што се уданас у другом свету само протоколи повезују жицом,“ Јел' те да сад знамо за што је повез такав;! Е баш хвала на оваком одговору г. П. Ш. када збиља мисли да »у оскудици разлога све може поднети !< !

Г. Шрепловић не може да разуме како то може да буде — што ја

елим — да његова књига има погрешака поред добрих страна и опет да није добра. Па шта ћу му ја кад не разуме >! Нека пита другог.

Г. Шрепловић каже да је осим ове до сад изашло 4 критике на његов „Атлас,“ што ја, истина, нисам знао. Али што нам не каза где, од „кога л како се који критичар изјаснио о њему, те би се бар и по њима могла видети моја, субјективност ! ')

Да би, бар колико толико загладио своје погрешке у „Атласу“ — г. Ш. у свом одговору надао је вику да је моја критика, субјективна, а нигде то наводима не доказује. Као субјективност може се узети само оно, што сам казао да је чудновато, да оваке погрешке може чинити један одличан учитељ, који чак и разне књиге издаје! Па зар пи није таког! На послетку, може ли се по једној реченици рећи: критика је субјективна 2 Срамота је Фалити се (као Ш. са страном литературом |), али нека ми читаоци дозводе да кажем (у моју одбрану) само ово: Ја сам до сад на-

# 1) Ако је коме од читалаца могуће нек прочитају једну од тих критика У/ 30 бр. «Учитеља» од 1888 год. па ће наћи оваку исту оцену. |