Учитељ

РУЧНИ РАД У ОСНОВНОЈ ШКОЛИ 145

На првом скупу руских радника на техничком и професионалном образовању (1890 год. у Фебруару) призната, је вредност ручнога рада, и тај је Факат пробудио највећи интерес и изазвао најживљу измену мисли. У другој секцији скупа, која, се тим питањима, једино и занимала, донете су ове одлуке:

1. Заузети се код владе, да се уведе обавезна настава, ручнога рада у свим учитељским институтима, симинаријама и школама.

9. Сматрајући повремене курсеве ручнога рада, као једно од најбољих средстава за спремање учитеља за тај предмет, скуп мисли, да би их требало умножити и да трају сваки пут најмање 6 недеља. Пошто је пак шестонедељно учење недовољно за темељну спрему учитеља, скуп мисли да их треба, сваке године понављати.

Из овога се лепо може видети, да и у Русији, почињу сматрати ручни рад као важно средство за хармонијско развијање ученика.

Али не треба мислити, да је ручни рад користан једино основној школи. Он је исто толико ваљан и за средње школе, јер што год се више неко занима књигом, то му је све више потребан и Физички рад, да би умне силе биле у хармонији с Физичким силама.

Многи тврде, да ручни рад није потребан у сеоским школама. Веле, да сеоска деца и без њега имају доста практичних занимања. Само сви они који то тврде, не узимају на ум, да су сви радови мање више различни и да семоже много радити, па да се ипак не добије ништа, што би ишло на појачање досетљивости, окретности, самосталности, укуса или Финоће у изради. И најпосле ручни рад има јака утицаја и на карактер, те би и по том био своској деци од несумњиве користи. Покрај педагошке користи, ручни је рад и од знатне практичне користи и то не само ученицима, него и целом селу. На тај се начин зближавају школа и дечји родитељи, и сељак ће моћи добро да појми практичне тежње школе и да гаји више уважења према њој.

Кад имамо на уму још и то, да домаћа производња и занатски радови опадају у сеоској породици с дана на дан, онда ћемо моћи проценити корист од ручнога рада и у том погледу, јер ће младеж, вежбајући се у школи разним практичним пословима, наравно онима, који одговарају њиховом интересу И снази —- добити подобност, да подмири прве домаће и личне потребе. Осим тога деца се од ране младости уче штедњи. Тако исто, ако би затребало да се нешто поправи од сеоских алата и домаћих ствари, млади сељак неће морати да се мучи

УЧИТЕЉ 49