Учитељ

55 сл |

ДРЖАВА И учитељи

члан, бар у неколико оживи, да му да оно што су и законописац и законодавац хтели и желели.

У Аустро-Угарској земљи овако паређење законско није само мртво слово на артији. Оно не стоји у закону само за то да се закон шарени. Ово се наређење уводи иу дело. Њихови су се учитељи званично удружили. И сваки срез њихов, који замењује наш округ, има и своје среско учитељско удружење. Сваке године среско учитељско удружење има по једну годишњу среску скупштину. На среску скупштину дужни су сви учитељи и учитељице тога среза да су на скупштини. Али сваки учитеђ и учитељица имају за све време док су на среској скупштини и дневнице из државне — среске — касе. Па тим среским скупштинама води се разговор и договор о школским важним питањима. Та су школска питања истакнута на годину дана рапије. За свако тако питање, или за сваку истакнуту тему одређује се и по један учитељ или учитељица као референат истога, с тим задатком, да питање или расправу у течају године дана исцрпно разраде. И кад дође дан састанка годишње среске скушштине, онда. референат чита своју расправу пред збором. Председништво свупштинско ставља расправу пред збор, и онда се отвори разговор о истој тако, да присутни слушаоци могу потпуно да уживају у томе, како је и једна и друга страна спремна и као таква и улази у решавање изнетог питања.

На скупштини петро-варадинског среза био сам и ја присутан једне године, као гост. Тада је скупштина решавала о гимнастици у мушкој и оженској школи. За мушку школу рефФерисао је учитељ, а за женску учитељица. Тада сам први пут чуо, у детаљима, историски развитак гимнастике у основној школи од почетка њеног до данашњег дана.

Колика је вредност оваког знања о гимнастици у основној школи за учитеља, а колика ли је и за саму децу, о томе овде нећу ни једне прозборити, јер овоме чланку и није то циљ. Констатоваћемо Факат да ми не ценимо гимнастику у основној школи, па за то је и нема. А за овај је Факат најбољи доказ тај, кад се деца пусте ма из чијег разреда, и ма из које школе основне да се за четврт одморе, ни чим се другим за то време не занимају но: гурањем, трчањем без реда, псовањем, цепањем одела, шорањем капе, разбијањем главе и носева. Онда вам је у школској авлији права дечја пометња, или вашар. Сви суседи школски мрзе тај дечји одморак и ратосиљају се што им је кућа у суседству до школе. До чега смо довели Ђачки одмор ! !