Учитељ

760 УЧИТЕЉСКИ ДОМ

УЧИТЕЉСКИ ДОМ

(ЧИТАНО НА ПОЖАРЕВАЧКОМ УЧИТЕЉСКОМ ЗБОРУ.)

Учитељство у Србији није довољно награђено према своме раду. Ово није само празна реч или претерано јадиковање нашег учитељства; то је оцена паметних, разборитих грађана, праведних оцењивача наших јавних прилика и неприлика. Ову оцену нећете чути само из уста каквог доброг плаћеног државног чиновника или доконог богаташа, већ и од нашег неписменог сељака; шта више, може се поуздано рећи, да је наш сељак и занатлија, и у опште наша нижа друштвена класа, пре склона да ово призна него наше високо чиновништво или задовољна и богата трговачка класа. Узроке овој појави не треба тражити, јер се они сами истичу. Живећи у народу ис народом, учитељ је својим животом изнео своје чемерно стање; народ је то стање видео и свој суд изрекао. Тај суд изречен је у корист веће материјалне награде учитељеве.

Али се за овај суд на највишем просветном месту није хтело да зна, с тога је учитељ — народни учитељ — морао и даље да мучи муку, да се бори с невољом и да грца у материјалним незгодама. Је ли ово истина; Да видимо !...

Пренесимо се часком у мислима за пола века назад! Године 1845 било је у Србији 213 учитеља и њима је држава српска издала 71.640 динара годишње плате! То значи по 835 динара свакоме учитељу !... Или не пуних 28 динара месечно! Овако плаћени учитељи нису имали кад да се брину ни о васпитавању своје, а камо ли туђе деце. Није ни чудо, што су ондашњи учитељи морали да се помажу занатом, писарином и другим пословима само да би могли везивати крај с крајем.

Законом, који је важио до године 1381. учитељу је дата нека «боља» плата: највећа 390 талира најмања 100 талира. Ова награда је подељена била у Х класа, а класе су давате по апсолутној вољи министра просвете или господе «директора» који су «с коња» вршили преглед учитељева рада и стања основних школа. Шта је знао да ради учитељ, (оптерећен још многом ситном дечицом) са овом платом; За одржање свога, живота и зарад васпитавања своје деце, народни је учитељ у овом добу, на штету свога угледа, таворио помажући се «реграцијом> или отпуштањем ђака «за новац.» Ето како једна незгода вуче за собом многе штетне последице, а ове су све товарепе на рачун народпог назатка у просветном погледу.