Учитељ

ГРАДСКА ОСНОВ. ШКОЛА И СЕОСКА 769

на оно питање одговори, да може основ. школа основно знање утврдити, онда отпада оно прво питање, те нам остаје само, да изнесемо, на који би начин она то могла. Ми још напред изјављујемо, да би основ. школа, могла утврдити знање основно, и могла би дати ослонца, да ученици и сами даље проширују то знање. Не може се ни покренути питање о томе, да ли би могла ова данашња основ. школа, да утврди то знање, јер да је могла, не би се дошло до овог резултата, да се та питања покрећу. Него. прво да се задржимо на овом последњем : основна школа оваква каква је, не може да утврди основна знања, и остаје без утицаја на живот сељака. И сад нам долази на ред, да видимо, што основна школа, оваква каква 15. не може да утврди основ. знања, и што не може да буде од трајна утицаја и за потоњи живот. Није тајна, да сељаци гледају на основну школу, као на какав намет и на терет. А отићи у војску, а отићи у школу, за сељака је то једнако зло. То значи, да му школа није ни од какве потребе. Под кулуком је гради, по кулучи кад децу шиље у њу. И у томе лежи кључ за даља решавања.

Све што човек ради, ради или из пријатности, или што мора. Без морања неће нико радити, што му не годи. Оно није без основа, кад се каже: не бих, али морам. Потреба га, дакле, гони на какав рад. Уз потребу иде и корист, а корист код свију редова друштвених игра одсудну улогу. И школа је само за то у очима сељака „нужно зло“, што они од ње не виде никакве користи, па према томе не осећају никакве потребе, да је имају. Оно, што њему треба, школа му не пружа; а оно, што му школа даје, није му од користи. А и шта је циљ школи Ако би она била само за уживање и ћеретање о непотребним стварима, не би је требало ни оснивати. Школи баш и јесте циљ, да утиче на живот, То значи, да и она хоће, да, је од користи људима. Признати морамо, да школа у селу једно хоће, а друго ради. Тражимо начина, како ћемо ширити писменост у народу, али се ваља да ту разуме писменост, која неће бити за играчку, него од користи људима. НИ

Већ по овоме, што се оваква питања покрећу, значи, да треба, и да се мора преиначити настава у основ. школу. А у томе и лежи мука. Ако има, да се што незнатно дапуни, још које како: али ако су у питању корените реформе, онда је већ мука куд и камо већа, Ту се већ јавља 6ојазан, да постојеће не порушимо, а нешто горе створимо. Него та је бојазан још и оправдана. Кад се мишљење у једноме правцу утврде, људи те врсте ипак прилазе делу. Гора је она бојазан, што долави од неодлучности, Навика је, каже се, друга природа. па нам смета, да ударамо другим, новим правцем. Навика гони једним правцем; а ток мишљења другим, и у том случају су људи мека срца обично неодлучни. Људи се, као једни, отимају од заблуда, и теже, да се врате матери природи, па се некако силом прилика, што кажу — опет отивну од ње. И ако непрестано понављамо, да треба детету дати прилике, да се навикава на саморадњу. ми