Учитељ
899 У НМА В и КЕ
Постанак дакле наших навика, то је вишеструко кретање извесних наших органа на што сличнији начин Према овоме, при стварању навика, подложан је покрету тако рећи цео наш животни апарат. Да се једна навика у човечјој природи створи потребан је извесан рад мишића, чула, живаца, мозга. Али, да се извесан мишић, или извесно чуло, покрене на ма какав рад, у ма коме правцу; нужан је извесан надражај на дотични живац мишића или чула; а да се овај опет покрене, мора да се надражи — мозак.
Према овоме, живчана система у оклопу човечијега, тела, а поглавито мозак, имају непосредну важност при стварању навика у животу, па за то је он највише и подвргнут утицају навика. Услед овога, и највећи број навика, простире се по големоме пољу нашега осећања и нашега мишљења.
Ми можемо посматрати природе наших навика, са двојакога гледишта. Навике нам могу бити: добре, ако не садрже у себи никакве услове, за ремећење и поткопавање наше живчане системе у првоме реду, и осталих делова човечјега тела. Такве нам навике, још шта више, усавршавају мишиће, чула и мовак, па зато су нам и потребне
Кад би смо били срећни, да склоп наших животних елемената, тежи само добру, онда би очевидно било, скоро сасвим непотребно, оволико се бринути за целокупно човеково васпитање и образовање, пошто би сама природа човечја томе нагињала. — Наши дакле удели на овоме послу, били би тако рећи излилшнљ.
Али, ми имамо пред собом, сасвим друкчји резултат. Ми смо у нашој природи кадри, да посматрамо толико богатство виших елемената, што и чини, те је човек према свакој навици у опште — само ако се оне не противе његовом опстанку веома наклоњен. Из овога хоћемо да изведемо: Да је човечја природа наклоњена толико исто, ако не и више, злу, колико и добру; те није ни чудо, ако се констатује, да је човечја природа и према злим навикама толико сагибљива, управо рећи — толико слаба.
Јасна је дакле ствар: да су зле и рђаве навике, које човек тако рећи стече, или их појача у току свога живота, веома штетне и опасне по сам човечји живот у опште; то јест кад се овај узме у својој целокупности Такве навике, навек дејствују на живи организам, веома непријатно; јер својим
против природнм дејствима, оне стоје далеко од нормалнога типа нашега организма.