Учитељ
810 5 РУЧНИ РАД У ОРНОВНОЈ ШКОЛИ
вања, (ваља имати на уму искључење обраде метала, харпИјСИ под
По унутрашњем значењу и практичним последицама, пред ову систему ваља ставити франиуску, коју је пре неколико година. разрадио и распространио по Француским школама А. Салисис (+ 1889), главни инспектор ручнога рада у француској.
Године 1882 Француски парламенат на супрот сенату, који на то није хтео пристати, прогласи ручни рад за обавезан предмет у учитељским семинаријама и народним школама. Тим је ручни рад признат за основицу физичког васпитања у школама. Прва брига влади беше, да нађе образована човека, енергична, ширега погледа и уверена у важност и корист овога предмета. И нађе Салисиса. Тадашњи министар просвете Жил Фери пошље Салисиса на челу једне комисије у Немачку, Данску, Норвешку и Шведску, да испита метод и систему ручнога рада на свим признатијим школама. Поред осталих, комисија је походила и неску семинарију. И тада се, судећи по каснијем раду Салисисову, родила у њему мисао, да је најзнатнији услов за правилно предавање ручнога рада: темељна спрема, учитеља ручнога рада, и строг а сталан надзор при предавању и раду ученика, на којој је основана и цела система ручног рада, која његово име носи. Повративши се у Француску Салисис би постављен за главног инспектора ручнога рада у Француским школама, у којем се звању прво почео бринути о спреми учитеља, који би тај предмет предавали. 1882 године основаше у Паризу специјалну учитељску семинарију за ручни рад (Есоје погтаје гиретешге ди (гауа! тапи којом је управљао Салисис. Семинарија је трајала само две год. и за то време је извела 72 учитеља с озбиљном практичком и теоријском спремом, који су испостављани по разним школама за учитеље ручнога рада. У току од 8 година радило се на методичком и практичном уређењу разреда; састављани су програми и инструкције за наставу ручнога рада, и агитовало се с највећим одушевљењем за тај предмет. Резултат свега тога био је, што је за то време ручни рад уведен као обавезан предмет у 12.000 Француских школа! И све су то учинили Француски учитељи на челу са Салисисом! Последњи рад овог заслужног човека, био је уређење одељка за ручни рад на париској изложби, у којем је он с поносом показивао свима странцима — посетиоцима, разне израђене предмете од 150 Француских школа, које су учествовале на изложби.
Француска се система разликује од шведске: што се по њој предмети за домаћу и школску употребу израђују тек у последње три године. Иначе Француска система ручнога рада има