Учитељ

852 КЊИЖЕВНЕ ОЦЕНЕ

Кра НННП О

Француске револуције на овамо. Расправа политичких питања —- то је У кратко карактеристика нашег века.

У другој половини овог века, управо ол 48. год. па овамо, појавило се и т. зв. радничко питање, и то у први мах поглавито у Франпуској и Енглеској, као земљама индустријски најразвијенијим. Али то је питање и данас још у засенку. И данас још највидније место саузимају политичконацлонална питања, и данас још Француски радник више мисли о освети Немцима, но о побољтању свог друштвеног положаја.

Да. би била скинута с дневног реда, политичко-национална питања треба претходно коначно да се реше. И тек онда, када Јевропа буде савез таквих држава, које никаква узрока, немају да једна с другом ратују, моћи ће ови милијуни, што данас иду на војне буџете, да се троше н. пр. на подизање кућа и станова за раднике или на другу сличну потребу. Тек онда, када политичко-нациннална питања буду скинута с дневног реда, јев– ропско ће друштво моћи да се озбиљно прихвати расправе социјалног питања, Мислимо да је толико јасна ова истина, да у прилог њен не треба, више ни словца да прозборимо.

Па ипак писац књиге вели „да је тако разлагање више но безумље“ (стр. 82). Ми, просто на просто, не разумемо писца! -

Одељак овај — и целу књигу — писац завршује разлагањем о улози, коју социјалисте имају у сувременом друштву, и на послетку изјављује наду. да ће социјализам срушити сувремену буржоаску цивилизацију, „као што је негда истинско Хришћанство срушило развратни „морал и религију претхришћанских народа“ (стр. 85).

Као што и читаоци могу видети из овог нашег приказа у књизи су потргнута многа и важна и занимљива питања. Ма да сва та питања, нису разрешена потпуно и како треба, ипак вреди упознати се с њима. А што је главно, Г. Миловановић долази у ред оних писаца, који пишу једино с тога, што су дубоко убеђени да је онако како они мисле, и што су уверени да треба — да је корисно — да том другима кажу. Никакве ниске побуде њих не покрећу на рад. Они истражују истину — ради саме истине. · Они казују свету резултате својих студија, јер сматрају да су дужни то да учине. И кад казују, кад излажу своје погледе, они то чине с овећањем, с одушевљењем, јер једино за своју мисао и живе. И тај жар обузима и вас, кад узмете у руке какав њихов спис, па ма се и не слагали потпуно с њима.

Ето, у рад таквих писаца долази Иг. Миловановић. И с тога ову његову књигу препоручујемо читаоцима. Кад је с пажњом прочитају — многа ће пишчева мисао бити повод, да читалац о неком важном питању овбиљније и дубље размисли. -

Р. Стојаковић.

на вре+ а