Учитељ

= МАНОСКА О 815

Филобоф Кабанис (1757 — 1808.) и то врло слично. «Мозак, вели исти философ, је одређен за мишљење, исто, као год што су црева одређена за варење, или јетра за лиферовање жучи из крви“ и 1. Д.

И не обраћајући пажњу на општу ларму и осуду против творца поменуте поставке (који је у осталом и сам рекао да му је поређење врло грубој не можемо на ино, а да и сами не кажемо: то је упоређење незгодно, боље рећи, оно је рђаво изабрато. Баш и при најслободнијем, са најмање предрасуда, проматрању нисмо ми устању, да поставимо аналогију, или да нађемо фактичку сличност, између лучења мокраће ил жучи и између појава и делања, помоћу којих се образује мисао у мозгу. Жуч пи мокраћа, то су пипљиве, видљиве и мерењу подложне ствари а сврх тога још и избаци или одбаци које тело дучи из себе _—_ док мисао или мишљење, напротив, није никакав измет или лучење материје, већ оно је делатност или покрет у мозгу, који бива на нарочити начин, а помоћу нарочито састављено материје и њених веза. Тајна мишљења, не лежи у материји мозга нао такој, већ лежи т. ј. састоји се у нарочитом начину спајања и једињења материје, која греде своме циљу, под сасма одређеним анатомоко-физиолошким условима. Према томе мишљење може и мора да се сматра, као нарочита Форма ош штег покретања природног, које је покретање исто тако карактеристично за суботанцију централних нервних елемената, као год што је карактеристично кретање за грчење мускулно субстанције, или, као што је карактеристично кретање светлости за васионски етар. да то, мишљење или свест нија само материја, него је материјална само у томе смислу, што је она манифестација једнога материјалног субстрата, од којега се не може одвојити, као год што се и сила од материје не може да одвоји; другим речима мишљења је нарочита појава некога нарочитог материјалнога субстрата и од њега неводељива, исто, као што су топлота, светлост и елктрицитет иводељиви од својих субстрата. Мишљење и просторност, могу се дакле, према томе сматрати као две врсте или два начина појављивања, једнога истог бића.

Да је мишљење покретање природно и да то мора да буде пе само да Логика захтева, већ је у новије време, шта више, и експериментално доказано. Тачна испитивања о брзини нерврних цеви, којом се проноси надражај, показују да је та брзина, поредеће је са другим покретима у природи, врло незнатна, и да исто тако важи за психичке процесе, који сеу мозгу дешавају у кори можданој помоћу делатности ганглијских