Учитељ

МИСАО 817 љивије појимање и јасна чињеница, да материја мисли. Још де ла Метри (Француски Философ материјалистичкога правца) правио је вицеве на рачун ограничености спиритуалистичког схватања. Он вели: «Ако неко запита, да ли материја може да мисли, то је исто толико, као кад би неко запитао да ли материја може да избија сатове:» Наравно, и по себи се разуме да материја као такова исто тако мало мисли као год што ни часове не означује; алн она чини и једно и друго чим дође у такав положај, у таку везу, из које мишљење као и ударање сатова резултира као извесна делатност.

Познато је да Волтер упоређује душу са славујским певањем, које се све донде чује, докле год мала органска машина, (која то певање производи) живи и докле год ради; а са престанком те делатности престаје и сама машинерија. То упоређење може се применити на сваку машину, коју је склопила човекова рука. Кад једна парна машина извесан посао обавља или кад часовник сате означује, то исто тако резултати њионих делатности, као год што је мисао резултат рада оне замршене, компликоване машинерије материјалних комплекса, које ми називамо мозак. Али као год што се битност парне машине не састоји у том да продукује пару, а сат да продукује својим покретањем топлоту, — исто тако и биће можданог механизма, не састоји се у том, да образује топлоту, или ону малу количину течности, која се находи у вијугама мозга. Дакле, мозак не продукује никаку материју, као што то раде јетра и бубрези ; већ он ствара, образује делатност која се јавља, као најсавршенији плод. као најсавршенији цвет целокупне земаљске организације.

Најпосле, пошто је већ доказано, да је мисао везана, и неодвојена од извесних материјалних покрета, довољно ће бити да још само упозоримо на онај велики, безизузетни закон одржања или бесмртности силе, па да се увери да је мисао т.ј. да је психичка делатност, у ошште, само једна форма оног огромног, општег, јединственог покрета природе, што одржава вечито кружење и делање сила, а која се сила показује час као механичка, час као електрична и час као духовна. И са свим је све једно — да ли се та сила јавља у какоме секирашу. или шетачу, који је вежбају својим мускулима; или се она јавља у мислиоцу, научнику или песнику, који у своме мозгу ствара генијалне мисли; различита је само Форма или учинак због употребе равличитих органа.

Новија испитивања показала су, да она иста сила, која се огледала и огледа у појавима неорганске природе, да се та