Учитељ

126: ЈЕДНО ПУТОВАЊЕ КРОЗ ВАСИОНУ

одговара на земљи јужноме врху Грчке и Европе — и само једна једина видела се преко 459 од екватора, што одговара северној Италији;

Осим тамних пега види се близу ивице (површине коју ми видимој неколико светлих пега, то је оно што се зову сунчеве буктиње; оне се показују нарочито близу сунчевих пега. Ма да се оне на ивици најбоље виде, има их опет преко целе сунчеве површиие расутих, али свакако у поларне пределе долазе врло ретко. Као и пеге тако и ове показују лагане али брзе промене.

Проматрајући Сунце кроз дурбин, видићемо да је поред ивице тамнија. Ово долази отуда, што је онај светли део сунчев, што га видимо и који се фотосфора зове, окружен атмосфером, која, један део сунчеве светлости упија; светлост пак што од обода долази, мора да пробије кроз много веће и много дељбе слојеве атмосфере но она од средипе, и за то је сунце тамније поред ивице.

Најзад видимо и то да сунчева површина баш и на оним местима где нема ни пега ни буктиња није онако светла као што се голом оку или слабијем догледу показује, но на против, показује нам скоро мраморасту површину.

Ова, тако звана џегаста површина, сунчева, показује се још јаснија, кад је гледамо кроз већи дурбин, Тада нам изгледа као да је каквом неправилном мрежом црних линија покривена, између којих је небројено много јаснијих пега или светлих језгра, које су у пречнику по 200 — 400 миља. велике. Али њихов се изглед мења непрестанце, јер горња површина. сунчева или Фотосфера образује пламенасто или облачасто покривало, чија, се маса непрестинце тамо амо, горе доле, таласа. Поменуте светле језгре покрећу се средњом брзином од 200 миља на сат.

Фотосфера се свакако састоји из некакве врсте светлих облака, који се у неколико могу упоредити са облацима наше атмосфере, али који су опет сасвим друкчји у томе, што се они не састоје из малих водених капљица или мехурића, већ из капљица растопљених метала, капљица тако великих, као Алпи или Пиринеји. Даље, атмосфера, у којој они плове састоје се из усијаних гасова, о чијој огромној температури ми не можемо ни појма имати:

У новије се време с успехом употребљује Фотографија за снимање ових зрнастих места на сунчевој површини, те их онда можемо лакше себи преставити. (Читаоца ће можда и то интересовати да зна, да за једно снимање неке партије пега на сунчаној површини није потребно више времена од Пе дела једне секунде). На тај се начин види и ова промена у групама сунчевих пега. Тако н. пр. кад се једна иста партија 2 пута сними у размаку од 50 минути, видеће се разлика у сликама и ако обе представљају исту групу сунчевих пега.

Сразмерно мирне сунчеве пеге у ошште су кружног изгледа и тамно језгро скоро је увек сјајним пенумбрама окружено. Врло је приметна гра-

ај