Учитељ

ЈЕДНО ПУТОВАЊЕ КРОЗ ВАСИОНУ 127

ница између језгра и полусенке и између ове и Фотосфере. Ширина полусенке је од прилике Е целе пеге; њена структура није једноставна, већ је испресецана јаснијим неправилним пругама, које се од средишта пегиног шире као зраци. Јачина светлости ових пруга све је већа према средини пегиној, где је каткад тако јака као и у фотосфере. У опше узев може се једна сунчева пега у неколико упоредити са човечјим оком у коме такође налазимо црно језгро, окружено сјајнијим ободом, само што је овај правилнијег облика.

Сунчеве пеге нам се показују као црне или тамне али у ствари нису такве. Оне се показују такве, због јаке светлости која их окружује. Кад која од планета Меркур или Венера, каткад преко сунчеве површине као мали круг пређе, или кад црн месечев котур помрачи сунчев котур, тада се види да су пеге сунчеве, кад се упореде с тим, сиве; у ствари и најтамније језгро пеге сунчеве светлије је неколико стотина аи хиљаду пута од Месеца. И сама јака друмондова светлост па и електрична, према сунчевој изгледале би црне.

Неправилне сунчеве пеге врло су разбацане без реда и много ву променљивог облика. Овде видимо једну врло неправилну и широку пенумбру са више њих или много засебних језгара; на другом опет месту има пега без језгра, само се састоји из понумбре.

Такве велике, неправилне пеге протежу се често врло далеко. И саме опе са свим обичне сразмерно мале пеге, тако су велике, да би кугла земфина у њима могла утонити као што томе камен у какав бунар. Највеће каткад су тако велике да се још и голим оком могу опазити, услед чега се налазе поједине разбацане вести о пегама сунчевим још пре проналаска телескопа, нарочито у кинеским аналима. Највећа сунчева пега, што се 40 сада видела, показала се година 1858; широка, је била 31.000 миља или 18 пута шира но што је велики пречник наше Земље; она је покрила део целе сунчеве површине.

И сунчеве пеге су, као што ћемо после видети, удубљења на површини његовој. Какве ли су то колосалне рупе! Какво ли огромно ждрело морају бити те провалије у којима би цела земљина кугла била као какав камен у једном вулканском кратеру ! ·

Како се много мењају сунчеве пеге, види се од тога, што је проматрана. једна група 7 дана једно за другим, па се видело, да од једне веЛике пеге, која се првог дана видела, изашло је за 7. дана две групе које су се и даље делиле.

- -

Ну често бива и обратно, да бе више пега полако збирају па у једну слију.

Ова велика промена код пега, отежава, те не можемо да их лако познамо, кад нам се опет понова јаве. Једна пега траје од прилике просечно два до три месеца. Многе пак ишчезну на неколико дана или сати после своје појаве.

9ж