Учитељ

128 ЈЕДНО ПУТОВАЊЕ КРОЗ ВАСИНОУ

Буктине сувчеве, као што је речено већ, налазе се нарочито близу пега. Скоро се не може нигде наћи пега без буктиње, док напротив, може се чешће наћи и читава множина буктиња без пега. Буктиње бивају чесго 1—4000 миља дугачке и покривају површину, која је много већа но и једно копно на земљиној кугли. Њихов је облик у опште врло неправилан, оне се гранају на светлосне пламенове који се на све стране пружају. И у буктињама је Фотосфора таласасто нагомилана и кад се каква група буктиња баш на ивици оне сунчане површине (према нама окренутеј, види се по каткад да и буктиње на ивици образују мања узвишења.

Сунчеве су пеге у ствари удубљења, а само језгро је 400 — 1200 миља испод њиова Фотосфериног, ово се пак изводи прво из оног начина како се сунчева пега мења, кад од средине сунчевог колута иде ивици. "ада се страна полусенкина, што је ближе средини површине, најпре сузи а за тим ишчезне, потом ишчезне и језгро, тако, да се на послетку види само узана пруга полусенке, Каткад се опет види и то да, кад пега дође до ивице, на ивици се покаже урез од пеге.

Шта су сунчеве пеге у ствари, о томе, као ио природи сунчевој, постоје разна мишљења. Што нам отежава ствар, те не можемо јасан по_ јам имати, јесте нарочита, околност, што су материје на Сунцу изложене таком притиску и топлоти о којима ми овде ни мислити не можемо. Покушавало се, да се одреди сунчева температура, али се опет највише долазило до равних резултата. Неки су нашли 15.000, 25.000 целз., други опет 5 до 6 или 10 милиона степени, док је највиша топлота што је ми на земљи произвести можемо 9— 2000“

Слично томе јес; сада у наше доба постављене разне теорије по сунчевим пегама. Неки од испитача узимају да је то стврднута маса, која плива по ватреном мору онако као што плове огромна ледена, брда по води. Други их сматрају као неке облаке сличне формације у сунчевој атмосфери. Ова мишљења као да се не могу сложити са оним Фактичним да су пеге удубљења на сунчевој површини. Најзад други мисле, и свакако с правом, да је Сунце у унутрашњости својој у гасовитом стању и да пеге постају услед унутрашњег врења, које пробије Фотосфору и испуни такве рупе гасовима и парон, који велики део сунчеве светлости апсорбују, те се зато и показују тамне, док се потиснути делови Фотосфоре на. страни гомилају и образују сунчеве буктиње.

Одавна је већ познато да је број сунчевих пега у разно доба врло разнолик — док опет дешава се и да је Сунце недељама па и месецима. без икакве пеге. Други пут је опет силеством таквих пега попрскано. Ну тек у години 1851. опазило се, да сунчеве пеге имају врло одређену периоду од 11 година просечно, у којој њихов број за пет година од придике непрестано расте, док не достигне највећи степен — последњи пут 1884. год. — за тим за других шест година, од прилике, опада, Буктиње