Учитељ

52 ЈЕДНО ПУТОВАЊЕ КРОЗ ВАСИОНУ

бити како сијају у вечерњем руменилу. Све ове и многе друге појаве већ су хиљадама година позната, али је остало доцнијем добу да то све разјасни.

Ово се у главноме догодило помоћу једног малог троугластог парчета стакла, што га зову призмом. Помоћу једног таквог, тако рећи незнатног комада стакла, били су људи у стању, да открију ствари за које изгледаше да су људи далеко од сазнања. -

Пропустимо зраке сунчеве кроз један мали отвор у мрачну собу и наместимо иза тог отвора призму да на њу зраци падну, тада ће се на извесном одстојању од призме видети трака са дугиним бојама: То постаје овако: Сунчева светлост, што је ми белом или безбојном називамо, у ствари није проста, једноставна. Она је из свију многоврсних тонова боја састављена, које дају ону дивну траку дугиних боја. Призма има то својство, да сунчеве зраке, који кроз њу пролазе, преломи т. ј. да их скрене из њиховог првашњег правца; али она не утиче подједнако на све зракове, боје, она ломи, пропушта црвене зраке најмање а љубичасге највише; светли зраци што из призме изађу рашире се у обојену траку, с црвеном бојом на једном и љубичастом бојом на другом крају, а зелена, жута и плава са нијансама својим у средини буду између оних двеју. Таква светла трака боја зове се спектрум.

»#

Ако употребимо повише призама, зраци ће се још више расути и "спектрум ће бити већи, дужи. Да би се лакше могао спектрум испитивати конструисан је апарат, који се у главноме састоји из три дела. Један део прспушта светлост; за тим више призама које стварају спектрум и један мали телескоп кроз који се увећани спектрум проматра. Такав се апарат зове спектроскоц. |

- Испитујемо ли на једноме спектроскопу равне врсте светлосних извора, видећемо да имаде у главноме три врсте спектрума. Управимо ли спектроскоп према друмондовој светлости, светлости петролеума, према. ватри у пећи или белом усијању гвожђа, у опште према каквом усијаном чврстом или течном телу, добићемо спектрум у коме се све боје од црвене до љубичасте једна у другу непрекидно преливају. –

Испитујемо ли пак светлост сунчеву месечеву или другог каквог сунцем осветљеног предмета, добићемо опет такав спектрум у погледу пре-

_ дивања, или ће овај још бити испресецан попречним црним пругама, чији "је изглед и положај увек један исти,

Управимо ли опет спектроскоп на светлост какве год металне паре или усијаног гаса добићемо са свим друкчији спектрум. Овакав спектрум састоји се из појединих одвојених светлих пруга. Ако бацимо н. пр. мало кухињске соли у пламен шшпиритусне лампе, главни састојак соли натријум претвориће се у пару, која даје спектрум, који се поглавито из једне жуте пруге састоји.