Учитељ

ЈЕДНО ПСТОВАЊЕ КРОЗ ВАСИОНУ 1383

Ова је истина већ давно била позната, али тек крајем педесете године, постаде она плодоносна за астрономска испитивања. Друмандова светлост, кад што напоменусмо, даје, дакле једноставни спектрум, а пара, натријумова спектрума од једне жуте пруге. Али какав ће се спектрум показати ако друмондову светлост прво пропустимо кроз натријумову пару па онда кроз спектроскопг Тада ће се видети — а то је основ астрономске спектралне анализе — спектрум једноставни од друмондове светлости, а на месту где је била пређе жута пруга од натријумове паре, видеће се тамна.

Тако бива у свима случајевима, да се светлост каквог чврстог или течног тела, као извора светлости, пропуштена кроз усијани гас, показује као једноставан спектрум са тамним пругама на истом месту и у истом распореду, као и сјајне пруге у спектруму истог усијаног гаса.

Ако је дакле, спектрум једноставна трака боја, тада му је извор светлости какво усијано чврсто или течно тело. Ако ли је пак спектрум испресецан појединим сјајним пругама, извор светлости је у том случају какав усијан гас. Видимо ли пак у спектруму и поједине тамне пруге, онда судимо да је морала светлост проћи још кроз један слој усијаног гаса који ствара црне пруге баш на оном месту у спектруму где би исти гас сам светле линије произвео. На овај се начин дошло до закључка, да тамне пруге у сунчаевм спектруму постају отуда, што светлост са сунчеве површине пролави кроз атмосферу усијане паре, а положај тих пруга пока-

зује нам уједно које се материје у сунчевој атмосфери налазе. Огледима

можемо испитати спектруме разних тела (спектрум гвоздене паре показује н. пр. око 500 светлих пруга); нађемо ли на пр. и у сунчевом спектру сличне тамне пруге, можемо закључити да се исте материје налазе и у сунчевој атмосфери. На овај се начин може доказати да се на Сунцу налазе: воденик, натријум, магнезијум, железо, никл, цинк, калај, мед, (бакар) сребро и др.

Године 1868. кад је било помрачење, протуберанце су први пут спектроскопом испитиване, У њиховом се спектру виделе поједине сјајне пруге, које се подударају са онима у спектруму усијаног воденика. На тај је начин позната природа и састав њихов. У спектру протуберанце тако су биле сјајне линије, да је један од проматрача покушао, да ли се неће ове линије у спектруму видети и кад није помрачење. И за иста, ако се спектроскоп управи на ивицу сунчевог котура, видеће се увек јасне спектрумске пруге протуберанаца. То беше већ велики добитак: али тек прави је напредак био, кад се увидело да само ваља отвор у спектроскопу про ширити, па да се могу протуберанце целим њиховим протезањем видети. Осим црвене светлости дају протуберанце и жуту, плаву и љубичасту и помоћу спектроскопа с телескопом могу се у свима овим бојама видети; међу тим оне су најлешпе кад их проматрамо и црвеној светлости.