Учитељ

6 МУКОМ ОДРЖАО УЧИТЕЉСКИ АУТОРИТЕТ 147

остале само развалине бегових дворова и купатила, да потсећају Срба на прошла мучна времена и да побожни Срби мало. даље северно од ових развалина подигну 1872 г. дивну цркву, са чијег тороња глас звона растерује и последњи атом нечиста, ваздуха, што га за собом остави нечовечни бег са својим јаничарима. П.

Око Митровадне 1884 г. беше време некако мутно, планина Гучево увијена густом маглом, путови каљави, влага свуда, те се путник без веће потребе не креће лако на даљи пут. У то време једна путничка кола, у којима је била моја маленкост, уђоше у село Лешницу и стадоше пред школу. — Био сам постављен за учитеља четвороразредне осп. школе лешничке. По свршеном испиту у Учитељској Школи, војене обавезе задржале су ме све до овог доба.

Сељани овога места већ давно су очекивали да дође учитељ, али нису знали кад ће доћи. Кад сам стигао и кад сељани сазнадоше да је учитељ дошао, они су се готово отимали који ће се пре са мном упознати. Ја сам био радознао за све, а био сам сам, па ми њихово познанство баш беше добро дошло, и њихово друштво беше ми мило. У скоро поче зима. Она би, па и прође. У оваком селу некоме би зима била и врло | дуга, али новом учитељу рад с 4 разреда није дао ни да опази како зима. прође. -

Кад наступи пролеће и кад оживе сва природа, ја сам се у школи могао наћи готово само за време часова и ноћу, а чим часове свршим ја сам био у пољу и шуми. А и ко би могао у соби седити кад га мами и поље и шума чарима својим, какве село само имати може, а у томе ово место изобиљује као ретко које. | 0

Баш некако првих дана маја месеца, не беше добро ни свануло, кад неко доста јако куцну на моја врата. Пре но што сам и могао рећи: улази, врата се отворише и у собу уђе један средовечан сељак. После кратког здрављења, он ће рећи:

— Господине. да ти је на здравље, дете ми једно врло слабо, па сам ишо гатари М. Она ми из угљевља као из књиге све прочита. Вели ми: твоје је дете, брате, нагазило на вилинско коло и оно је разбијено. Само два су му лека. вели: ова моја водица с травком и да нађеш писмена неожењена човека, да ти напише на артији «сан матере божје», па да то савијеш и метнеш детету око врата, као запис. Де учиниш ли то, богме, дете ти може и умрети. Ја се. господине, скамених, дадох јој