Учитељ

НАЧЕЛО КОНЦЕНТРАЦИЈЕ 1

свакој касти ваљало је да зна оно, што јој је требало за живот.

Код Персијанаца владало је народно, које би се могло назвати још и војничко васпитавање.

Народно васпитање у Персији обухватало је прве 24 године живота. До 7 год. деца су била код жена. Закон њихов вели: «6 месеци треба чувати псе, а 7 година децу». Од тада почињало је јавно васпитање. Деца су се учила у јавним училиштима. Главне тачке око којих се имало окретати цело васпитање то су вежбања у очвршћењу тела, у стрељању, у јахању, бацању, говорењу истине, изрицању правичности, и задахнућу самопоуздања.

У Мисиру, и ако нису васпитање и настава били различнији у суштини од других источних народа, ипак се у појединим васпитним начелима уздизала знатно. Тако код Мисираца видимо наставу појединих васпитних предмета, где почиње са свим рационално од конкреција, апстрахцијама и од ближега даљему, као што је н. пр. настава из математике и земљописа, којој су они у самој ствари били упућени и самом природом своје земље. Те за то Платон и вели о њој: «слободна деца морају да уче све оно, што се даје деци обичних људи уз основе читања, и писања. Рачун се овде учи с почетка са свим природно према дечјем схватању у игри и са задовољством. Више или неколико деце добију јабуке или венце у извесном бројном односу; при разрађивању војничких игара где мењају своја места, при равмењивању златних, бакарних, сребрних и др. шољица што их дају једно другом изналазе они сами згодно бројне односе, који су нужни при игри».

Но најпотпуније од свију старих народа схваћено је васпитавање код Грка. Духовно и телесно здравље, лепота и доброта, сугласно развијање свију телесних и духовних способности, то је циљ и задатак њиховог народног васпитавања.

Гимнастичним васпитавањем ишло се на то, да се сагласно и правилно развије тело, како би у њему било здраво и сигурно сместиште духа. Музичким васпитавањем развијао се дух, тако, како ће бити јасно и светло огледало човека. Музичко васпитавање добило је име од муза, које већ самим собом престављају душевну веселост и пријатност, и имало је у почетку само уметнички карактер, а доцније је поставило себи циљ: да паралелно са уметничким образовањем помоћу гимнастике буди и развија дух, како би исти своје унутрашње биће преставио спољашњим цветањем и плодом. —