Учитељ

112 НАЧЕЛО КОНЦЕНТРАЦИЈЕ

Од знамевитијих грчких васпитних мислилаца поменућемо · само Питагора и Аристотела.

Ма да је Питагора сву науку о васпитавању у главном оснивао на наравствености и побожности ипак код њега налазимо најпотпунију одредбу начина васпитаваљња. Најчистија хар"монија између тела и духа, то је васпитни идеал, на коме је он оснивао сву радњу око васпитавања. Хармонија између родитеља и деце, ученика и учитеља, хармонија између свију људи. Љубав и пријатељство.

Разноврсношћу и расејаношћу живота, достићи јединство и унутрашњи мир душе, то беше циљ наставе ученика његових, а основа заједничког живота њиховог почиваше у највећој сагласности и најискренијој слози, најчистијој- хармонији.

Аристотело поставља задатак васпитавању сувремен дана"шњему. Задатак је васпитању по њему, да развије све способности које се код онога кога, васпитавамо налазе тако, како ће доћи до савршенства: «Наставом и васпитањем — вели он — постају тек од несавршених бића савршена. «Циљ је васпитавању да се деца а нарочито у добу кад им је васпитаваље потребно тако образују да могу живети у рату, радити у миру, уживати за време одмора, и чинити све што је корисно и лепо». _

_- Најглавнија одлика којом се он одликује од свију претхришћан-

| ских васпитних мислилаца јесте концентрација целог васпитања и набтаве око моралног центра. Идеал му је: сличност 0 богом — а то је идеал недоступне савршености, па зар то није исто и циљ хришћанства :..... У % 5

Код Римљана налазимо доста одлика грчког васпитања, јер је оно отуди пресађено, али се ипак у суштини разликује. У Риму претеже практичко васпитавање. Римљанин учи живети животом самим.

'Гелесно васпитавање увимало се је у обзир, али није узи- _ "_мато у главне правце васпитавања. Морадно и интелектуално. васпитавање заузимало је најближе кругове после практичног правца.

У настави може се огледати поступност са очигледношћу.

Плутарх и Квинтилијан заузимају у историји њиховог ва" спитавања, најугледнија места......

Ж 5 ж ЗА У целокупном досадањем прегледу историје васпитања код разних старих народа и разних њихових напредних мислилаца наилазили смо на поједине моменте из којих се види правилност појединих васпитних погледа, али ипак ни код једног народа