Учитељ

НАЧЕЛО КОНЦЕНТРАЦИЈЕ 5 118

није се схватило право достојапство човеково и појимање његова положаја и односа према целини, друштву, држави ит. д. као што је то у хришћанству схваћено. У незнабоштву вредио је човек само као срество за достижење цели друштвених и цењен је онолико само колико је урадио за државу и отачаство. Тек христовим начелима раширен је поглед равноправности међу људима и признавање права и важности свакој појединој личности. ,

Као год што-се хришћанство у историји светској и културној схвата као обртна тачка, тако је и у историји васпитавања. Начела хришћанског васпитаваља своде се у главном на начела човечанског васпитавања. Важност његова огледа се подједнако у породици као и у држави.

Прескачући читаве периоде васпитавања, како је било под . утицајем хришћанства, а како под утицајем разних друштвених незгода које су се у средњем веку овда онда јављале и који су знатног утицаја на напредак васпитне идеје имале, прећићемо одмах на најглавније васпитне мислиоце, који највише заслуга имају за данашњу науку о васпитању. · <

Почећемо с Лутером. Полажући највећу важност просвети и образовању народном вели он у једној прилици са свим одушевљено: «нема ни једног бољег и већег дела од васпитања. Да могу оставити проповедничко звање, најрадије бих био учитељ, јер знам да је то најбоље, најкорисвије и највеће занимање». Полет школске образованости у 14 и 15 веку спремао је основну поправку у цркви. Највећа заслуга припада у томе Лутеру. Реформатор цркве, а то је и природно било, није се могао зауставити само на томе, него је и у школи, тој најглавнијој чињеници друштвеног живота поставио разноврсне реФорме које су од знатног утицаја биле. Вршњак и један од врло ватрених последника Лутерових — то је Валентин Троцендорф. Троцендорф је један у исти мах и од најпрактичнијих · учитеља каквих је у свету било. Васпитавање у његовој школи у Голдбергу, у којој је он 25 год радио, може послужити и данас за углед, поред неких ствари, које не би могле издржати критике. Најглавнији правци васпитавања код њега били су: морал, телесно васпитање и практични живот. А најглавнији центар, управо душе његове школе и целокупне наставе била је вера.

У 16 веку најглавдији васпитни радници узимају се Мишел де Монтењ и Бакон Веруламски. Монтењ управо и није педагог

_ него Философски писац као и Џон Лок у 17 веку, који први по-

стави Фразу: «у здравом телу здрава је и душа». — Монтеново