Учитељ

КРАЋЕ ОЦЕНЕ И ПРЕГЛЕДИ КЊИГА И ЛИСТОВА 157

Да тако не треба и даље да буде и ми придружујемо свој глас писцу из уКој. Стојте«,. желећи да се о овоме више мисли и на боље окрене. А

ове напомене треба имати на уму при првој промени програма из историје за наше осн. школе,

Весник српске цркве, лист свештеничког удружења у свесци за август донео је чланак; : Богословија и Учитељска Школа, Писац овога, чланка, ослањајући се на чланке, који су изашли у прошлим свескама овог листа,

овде вели: да је „битна потреба спајања ове две школе“. За тим износи.

план по коме би требало извести то да Богословија и Учит, Шек. беду спојене. Виша Богословија била би стручна школа свештеничка, а нижа — Богословеко-педагошка школа и т. д. — Ма да би се о мислима изнетим у

овом чланку имало више да говори, ми овом приликом то не чинимо из

простог раздога, што држимо да такве жеље не могу и неће наћи одзива нити се могу узет као озбиљне и корисне мисли. Ми мислимо да учитељима треба више спреме него свештеницима, а писац поменутога чланка, мисли обратно. Даље он би хтео да педаг-богословска школа спрема и попове и учитеље, да ученици те школе добијају спреме мало за свештеника мало за учитеља, па да им је отворено поље и тамо и овамо. Лепа би нам била таква школа! То би било „мало слано мало слатко«. Нити би из такве школе излазили ваљани свештеници нити ваљани учитељи.

Некада је и Богословија давала знатан број учитељи и данас их има, признајемо, и врло ваљаних учитеља из те школе, али такви нису изнели спрему за добре учитеље из Богословије већ су својим трудом постигли и постали оно што су. Но данас, кад имамо две Учит. Школе и кад је већ пречишћено питање, да учитељи треба своју спрему да добијају само у

Учит. Школама, данас је залудница говорити о некаквој богословеско-педагошкој школи.

Бачванин. у #!. бр. свом доноси чланак „Реч у своје време“. Отвар, 0 којој је говор у овом чланку, заслужује да, је и ми саопштимо својим читаоцима и да речемо коју. За српско православне школе преко Дунава и Саве спрема се једна новина, која дубљо задире у њу и имаће битног утицаја. У „једннственом статуту“ који се спрема да поднесе срп. сабору, поред других новина, предлаже се и то: да свештеници врше не-

какав надзор над школама. И ако је у образованом свету пречишћено 0

да учитељи треба да буду људи, који су се стручно спремили за тај позив, а надзорници школски опет треба да буду људи који располажу ма колико више спремом од обичних учнтеља, и ако је, велимо, то пречинћено, опет јединственим статутом хоће се да повери контрола над радом учитељевим онима, који у настави не само да не стоје над учитељима, него се не могу с њима ни равнати.

Опозициони листови „преко“ чешче су подизали свој глас пролив“

овогља листови, који су више мање наклоњени патријарху Бранковићу и

УЧИТЕЉ - “ 1

=