Учитељ
214 ЈЕДНО ПУТОВАЊЕ КРОЗ ВАСИОНУ
чером и јутром врло ниско, због чега је тешко и опазити га. Међу тим кроз дурбин може се и дању проматрати и тада се показује у свима менама, у којима нам се и Месец показује. И његове мене долазе из истих узрока као и код Месеца. Ако се налази између нас и Сунца, онда га не видимо, јер нам је тада његова тамна страна окренута. У даљем току његовог путовања окреће нам он полаку своју осветљену страну, док најзад, кад дође на противну страну од Сунца, покаже нам своју целу осветљену страну. Међу тим он се у току тог кретања удали од Земље, због чега нам се и његов пречник учини приметни мањи. При том он прође све мене као и пре, само у обратром поретку, док се најзад опет, пре но што дође између Сунца и Земље, не покаже као узан лук с великим пречником,
Дурбин нам не показује ништа више, Услед великог сјаја планетског и његове велике близине Сунцу, тешко је проматрати његову површину. Врло ретко опажани су слаби знаци пега на њему. Кад се Меркур укаже као узан срп, нису му увек врхови потпуно шиљасти, нарочито изгледа онај јужни рог често затупљен. На основу овога нагађа се, као да близу јужног пола Меркуровог имаде високих планина. У осталом то није баш извесно. Разне околности, наговешћују нам да је Меркур окружен атмосфером, која је у многим односима слична овој на Земљи.
Ајдемо за шест милијуна миља даље у свецки простор па смо наишли на Венеру, тело, скоро толико велико, као и наша Земља. Ова планета у своме окретању око Сунца показује исте промене као и Меркур. Док је Венера за голо око проматрачево најлешша звезда на небу, проматрање на дурбин неће нас задовољити. Ове, што се на њеној површини може видети, јест неколико нејасних и неодређених тамних пега, које се по "свој прилици као згушњавање или разведравање у њеној атмосфери показује. Њена је атмосфера скоро два пут гушћа од земљине и изгледа да имаде у себи водене паре; у њој лебди по свој прилици дебео слој неке врсте облака, који нам праву површину Венерину заклања. Вредно је поменути, да у оба проматрања и снимања венерине површине, од којих је једно било 1666. год. а друго 1878. добивено је скоро иста. слика, тако да за два столећа ништа нисмо могли даље одмаћи у познавању те планете. По променљивим и неправилним врховима њенога лука, што нам га она покаже, кад је делимично осветљена, држи се да и на њој имаде брегова од знатне висине.
Наставимо ли своје путовање по овом простору, после пута од 30 милиуна миља од Сунца, наићи ћемо на планету Марс, чији је пут први иза земљиног пута. Марсов пречник износи половину земљиног. Његову повр_шину повнајемо. понајбоље. То је тело небесно најсличније Земљи нашој. Осим Месеца, то је једино небесно тело о чијој површини имамо карте шта више направљени су и мали марсови глобуси.
Марс нам се показује у црвенкастој боји, кад га голим оком гледамо; кроз дурбин се ова боја мање показује. Површина му се пак види покри-
|