Учитељ

224 ЈЕДНО ПУТОВАЊЕ КРОВ ВАСИОНУ

времену, кад јој је опасност највећма претила читавих 13 милиуна миља од те тачке налазила, и де је тек после 39 дана, на то место дошла. Страх од судара у тој години био је тако неосновал, као кад би се какав путник бојао за свој живот да је у опасности због тога — што је какав влак пре једног сата прешао преко исте пруге, којом ће он сада прећи. Али многе страшљиве душе, осећаху се тек онда сигурни, кад им астрономи саопштише да је овај опасан гост, Земљи леђа окренуо. Шта више било је људи, који и ако знађаху да се Земља не може са кометама сударити, опет се бојаху, да то не нанесе земљином путу штете — као да је то нешто материјално н. пр. какав велики метални прстен.

Следећег доласка у години 1839. била је комета сувише близу Сунца, те се није могла проматрати. А кад је требала да се појави 1845. очекивана је с највећим интересом, нарочито због тога, што се по рачуну имала дуго да види. Кад се већ време приближавало, телескопи беху већ наперени, да што је више могуће раније угледа тог путника из велике небесне диљине, и пошто се опет појави, посматрана је са много места од новембра до априла.

При овом њеном повратку десило се нешто, што је највеће чуђење изазвало, и што се може сматрати као најважнији догађај у историји овог небесног тела. Комета је тада родила једну малу! На први поглед чињаше се комета као слаба и непотпуно округла магловита пега. Децембра указа се нешто дугуљаста, од прилике крушкастог облика. Али и то не беше ништа чудновато, по што телескопске комете често мењају свој облик. Највеће изненађење беше 13 јануара, кад се у место једне комете указаше две. За мању се морало на сигурно тврдити, да је постала од велике. Јер, одмах чим се одвојише, виђаше се између њих пеко време веза, (као какав мост) од једне до друге. На скоро после овог показаше и своје репове; све се више једна од друге удаљаваху, док најзад 13. Фебруара не беху 42.000 миља раздалеко. |

Августа 1852. врате се ове близнакиње опет. Оне беху доста раздалеко, и изгледаху прилично слабије. Даљина између њих беше сад порасла, на 352.000 миља. ;

Први следећи долазак ове двоструке комете био је за год. 1859. Због свог положаја на путу, она није могла бити са демље проматрана, као што је и предрачун казао. Морало се чекати до зиме 1865.—66. Време доласка беше се већ приближило; многи телескопи беху наперени небу, од куда

"је требала да дође комета. Дани и недеље пролазили ву и пролазили; гледало се тражило се и — не нађе се ништа. Очекивани гост у пркос свима, истраживањима оста невиђен. Поред тога, што се према прорачуну држало да се она мора налавити у једном крају неба, одакле ће се видети, остаде ово интересантно тело опет невиђено. О тачном рачуну њеног путовања, не може се никако сумњати. А да би комета, зко јој се само ништа необично десило није, збиља у речено време прошла, у то беху убеђени сви