Учитељ

300 УТИЦАЈ ОСЕЋАЊА и мисли |

прекидној узајамности. Срце и мозак по томе су увек солидарни један с другим у свима главнијим својим појавама, које се све више и више компликују по мери развића и Финоће организма». Ну кад срце — централни орган крвотока, шаље хранљиву течност (крв) свима деловима тела, могу ли сви они у таком случају правилно обнављати своја ткива, правилно се хранити, када овај, тако осетив к психичким утицајима, орган трпа у својим отправљањима ове или оне неправилности; Неће ли при томе, у неком степену, бити нарушено опште храњење организма, као што се нарушава у нервно-можданој материји, кад привремена, обустава у притоку крви ослабљава, његову делатност ; Ма како то било, тек ми имамо овде пред собом једну од Физиолошких погодаба, која несумњиво узима учешће у поменутим горе случајевима уплива осећања на процесе храњења. | Само собом се разуме, да је поменути овде узрок веома недовољан за објашњење свију случајева; напротив, као што показују многобројна истраживања, сем таквог посредног утицаја, психичка стања показују више директно дејство путем непосредног утицаја нервне системе на процесе храњења. «Нервна система — вели Клод Бернар — показује важно и неоспорно дејство на све појаве храњења и лучења, које постају у организму; њен утицај може се раширити и на хемиске појаве». «И ако опште примљени језик и погрешни (по мом мњењу) погледи физиолога допуштају говорити, да процеси дисања, варења, крвотока и лучења бивају без утицаја осећања, јер се они свршавају несвесно и ишчезавају у општем осећању КА штаствовања — нама треба само заменити реч «осећај» речима «нервни утицај», па ће се одмах видети у какву грдну биолошку погрешку упадају они, који расматрају храњење, као про· цес независни од стимула нервних центара и способан да се. врши без сарадње осећања» (Љуис). И овде опет надражај игра веома битну улогу; не подлежи, на пример, сумњи, да се растројства у органима, храњења «развијају најчешће услед раздражења, коме се подвргавају, при извесним погодбама, како периферички нерви, тако и сами нервни центри» (Шарко), т. ј. како нерви, који иду ка кичменој мождини и мозгу, тако и сама нервно-мождана материја. Ну којим начином то раздражење може проузроковати слична растројства! Како се то његов утицај може распростирати чак и на хемиске појаве; После, сетимо се н. пр. случаја шећерне болести услед нервног потреса; а ево и другог, не мање значајног, случаја: Ми смо познавали једног, веома нервозног субјекта, код кога су се, под утицајем силног душевног потрвса, чело, прса и др. делови