Учитељ

покретачких нерава, а на срце показује своје дејство блудећи нерв — тако исто и сви органи органског живота: канал за, варење, артерије, жлезде и т.д. трпе на себи утицај целе мреже нервних влакана, познатих под општим именом симпатичке си стеме. Каквог је карактера тај утицај и чим се он изражава ' Пре свега обратимо пажњу на крвне судове; њих окружавају, налик на прстен, мишићна. влакна, на која и дејствују симпатички нерви. Ну ми знамо већ, да се под утицајем нервног надражаја мускули грче; то исто бива и овде: симпатички нерви побуђују да се грче мишићна влакна судова, услед чега се по“ следњи сужавају, и тамо, где су судови врло мали (капиларни или власасти судови) ово условљава задржавање или успор циркулације крви. Такво стање судова, у овом или оном органу, _н. пр. у жлезди — одговара стању њеног мира. Но претпоставимо, да је симпатички нерв пресечен, тада већ ништа не побуђује мишићна влакна да се грче, услед чега се сами судови шире и жлезда се препуњава крвљу; при таком великом приливу хранљиве течности, радња се жлезде појачава, и ако је то пљувачна жлезда, то ће она у великој количини лучити пљувачку, ако су то пак знојне жлезде, то ће бити нагло знојење; ако је то пак јетра, која влада, као што је показао Клод Бернар, способношћу да израђује шећер, то, при таком препуњењу крви, она ће га већ израђивати у већим дозама, но што може организам прерађивати у разним процесима храњења. Тада се сувишак шећера почиње издвајати другим путевима и, погла“ вито, у мокраћи, услед чега она добија сва својства, којима се одликује при шећерном ислабљењу мокрења.

Да. би добили ове описане појаве, није потребно пресецати симпатички нерв, довољно је, ма како, паралисати његов утицај на мишићна влакна судова. Веома су интересни опити Клода Бернара чињени у овом правцу над питомим зецом. Животиња је трована отровом млечике, који, као што већ знамо, паралише покретачке нерве, као и напред речене перве оимпатичке системе; при том се, као што опити показују, «крвни судови шире све више и више, услед чега се сва лучења ојачавају у великим размерама. Животиња јако сузи, дучи пљувачку у већој количини и т.д.; јетра такође израђује много шећера, а пошто радње организма нису у толико енергичне и делателне, да би прерађивале сав шећер, који се образује, то велика, количина истога прелази у мокраћу» при чему се показује, да «мокраћа питомог зеца, отрованог млечиком, има, сва, својства, којима се она одликује и при шећерном мокраћном изнурењу" (Клод Бернар). Може се приметити, да се, у наведеним приме-