Учитељ

ЈЕДНО ПУТОВАЊЕ КРОЗ ВАСИНОУ 317

једне ноћи“ према мађијским сликама природе, што се на овим светским телима показују! —

Двоструке звезде су нам тек први корак, ка оним групама и звездама што су у вези и које ми тражимо. Кад телескопом прокрстаримо поље небесно, наилазимо на много звезданих гомила, где су сунца тако збијена, тако многобројна и тако правилне Фигуре чине, да се не може сумњати у њихову заједницу.

И просто нам око већ показује број група, чије су звезде тако наблизу, да је врло могућа каква ближа веза између њих. Сваки познаје мале групе, што се вову влашићи или плејаде. Кратковидом оку изгледају као магловита пега; обично око види ту шест звезда; врло оштро око види девет до једанаест или више, Телескоп на том месту показује стотинама, звезда, које свакако образују какав мали систем за себе, по што се не може другчије објаснити да толико светлих звезда на истом месту случајно стоје. Друга једна близу ове, види се такође нешто и слободним оком. То су Хијаде. Оне чине главу бикову (звездане слике „бика“. И овде налази телескоп читаву гомилу звезда у њиховом куту, и ако је ова група ређа и сиротнија звездама од прве. У звезданој слици рака, има једна мала група, изгледа као магловита светла пега, слободном оку, али кроз телескоп показује своје поједине звезде. Најзад имамо још у једној групи две гомиле звезда, које долазе у најбоље слике, које се п слабијим дурбином могу догледати.

Од ових сразмерно сиротних звезданих група, које нам и кроз слаб дурбин показују своје поједине звезде, прелазимо на праве звездане 20миле, које нам се тек кроз јаче телескопе показују како се састоје из читаве гужве збијених звезда. Док су пам групе, као Влашићи и Хијаде сразмерно близу, ма да им даљину морамо рачунати на билиуне миља, праве звездане гомиле су нам тако далеко, да, је потребно стотинама и хиљадама година док нам њихова светлост дође.

Звездане гомиле су у главноме округле, каткад пуштају зракасте окрајке или гране. Овде се више не може говорити о бројању звезда. Често их је до 5.000 збијено на једном простору, који није већи од '||, месечевог котура. Њихова сразмерно оштра граница и симетријски облик показује нам да су оне ограничени самостални системи, које једна заједничка веза одржава, чију природу не можемо, нити ћемо моћи икада, појмити.

Од свију тих гомила, најинтереснија је она у слици Центауру. Али ако још замислимо, да све то чине сунца, тако велика као наше, онда се човек може узалуд напрезати да одговори на питање: па шта је циљ тим хиљадама хиљада сунаца :

Али пођимо и са ове грозне даљине, још даље, у неизмерну дубину, из које нам звездана мазла шаље своју слабу светлост. На много места

на небу, налазе се мање или више распрострти као делови или одломци

УЧИТЕЉ 21