Учитељ

ПОЧЕТАК БУКВАРА 323

(У место мараме учитељ се може послужити и јабуком или таблицом и т. д.).

СОмислите сваки по једну реч! Кажи ти! Ти! Ти! Ти! Ти! Ти! и т. д. Изиђи, Свето, узми лењир, па такни сваку ствар, коју видиш у школи! — (Света иде по школи и ћутећки додирује ствари). Окрени се

мени на реци, пуно речи, што ће бити имена тим стварима ! После тога треба завршити са утврђењем појма о речи овако: Може ли се реч видети 2 — А ствар — А животиња 2 — А биљка % Може ли се реч опипати2 — А ствар; — А животиња % — А биљка 2 —

Може ли се реч ухватитиг — А ствар — А биљка — А животиња % —

Може ли се реч понетиг — А стварг — А биљкаг — А животиња % — ,

Може ли се реч омирисатиг — А ствар: — А биљка — А животиња % — :

Може ли се реч изгоретиг — А ствар д — А биљка % — А животиња —

Па чиме само познамо реч» — (Ушима). Ако деца не знају, онда им казати да добро затворе дланима уши и рећи полако неку реч. Треба само једном казати да не затвара уши. И онда ће деца видети да се реч само ушима позна —

Хајде само још ово да вас питам:

Чиме се изговарају речиг — (Устима). А. чиме се чујуг — (Ушима). Може ли глув чути речи» — (Не можеј.

Ето видите, децо, како треба чувати своје уши, јер ко нема здраве уши, тај не чује шта му се говори.

11. Реч — главе, (Разљиковање гласова у речима). Учитељ припреми звонце и сакрије га у Фиоку од стола.

Када се деца утишају, учитељ полако руком зазвони. Деца слушају. Учитељ опет зазвони, и пита: џ

Шта то чујете% — (Звонце). — Зар звонце чујете; — (Јестеј. = Онда добро слушајте сада ! (Учитељ меће на сто звонце). — Олушајте! —- Чујете ли сада звонце, — (Не чујемо). — Оди ти, Марко, па прислони уво уз њега! — Чујеш ли звонцег — (Не чујем). — Иди на место! Може ди да се чује звонце» — (Не може). — А шта се чује од звонцета% — /Чује се глас).

Од чега се још чује гласј — Још! — Још! Ко ће да погоди одашта се чује овакав глас» (Учитељ виче: а..а. а), — Када се чује овакав : и. ..и. — Кад се чује овакав глас: у.. у.. А кад се чује глас т...тп.. пер

А наде Во а А Кад ТАТЕ пе =