Учитељ

_повобти 363

основне школе без учитеља. Неки су испремештани, а неки су дали оставке, као што су двојица у Габрову. У Балчику ради једне учитељица с 4 оделења, а у околини Балчика 20-—95 школа остало је без наставника. Према овоме изгледа, вели поменути лист, да се код нас не ствара школски закон у сврси да просвета крене напред, већ ради партизанства, да се уклоне од рада све живљи самосталнији и солиднији елементи, који су се мешали у управу, а све се то ради вајно због некаквих виших државних интереса. Каква иронија за бугарску просвету ! ')

Варошке блиблиотеке. — У Бугарској се готово у свакој варошици подижу библиотеке. Тако читамо у „Прогресђ“-у, да је и Габрово добило библиотеку, којој је п књаз Фердинанд подарио 1000 лева.

Кад ли ће код нас да се почне на овоме радити, Бог ће знати!

Да ли регулација или школе: — Градска управа у Видину одлучила, је, да учини зајам од 600.000 дева ради извесних потреба. градских, »Прогресђ«“ у своме 1. броју износи као најпрече потребе: 1. грађење модерних основних школа, каквих у Видину нема; 2.) грађење водовода, пошто је дунавска вода врло нездрава за пиће, јер садржи у себи много нечистоте од чега се брзо распростиру заразне болести: и 8.) исушивање блата блигу Видина, која врло неповољно утичу на здравље. Међутим говори се, да ће видинска градска управа сав зајам употребити на регулисање и улепшавање двеју улица!% Види се да Видинци више цене луксузну лепоту, него ди праве потребе свога града, а то је тако од вајкада било!

Како раде Бугари. — О том јавља ово један пријатељ, који је не давно био у Македонији: Бугари су штампали мали календарчић «Македонац“, и у њему има овај позив упућен на све становнике Македоније : »Браћо Македонци! Чувајте се од Срба као од куге и колере. Горите њи хове књиге! Не примајте њихове помоћи и потпоре; спречавајте деци, браћи и сестрама да иду у Србију да се уче, већ шаљите их у књажество

|т. Ј. Бугарску) где се хиљаде Македончића уче на. мајчином (!) језику. Срби су братоубице!“ — Овако Бугари раздражују народ против Србије

и на овај начин раде за бугарску ствар. Они ово пишу по календарима, јер знаду да је календар најомиљенија књига у народу. Ми Орби у крафевини много пишемо и расправљамо о Македонији, али ето ни ове го-

| Не знамо, да ли се у овоме бугарска влада угледала на брпску или српска на бугарску! Ј